Аплаузи и звиждуци

Танјуг специјално за "Политику"
ИСТАНБУЛ, 13. октобра – Одлука о додели Нобелове награде за литературу у Турској је, као што се и могло очекивати, дочекана опречним реаговањима. Једни аплаудирају Орхану Памуку, други му звижде. Све зависи ко где стоји, са којих позиција говори о познатом писцу.

Људи који живе од пера, огромна већина њих, презадовољни су, рекло би се одушевљени. Релативно млад писац за нобеловца Памук (54) први је Турчин који је успео да отвори двери Стокхолмске академије за литературу.

"Срећан сам што сте добили награду коју сте заслужили. Уверен сам да ћете наставити да пишете са истим ентузијазмом", изјавио је Јашар Кемал, после Памука сигурно највећи живи турски писац. И он се, иначе, већ годинама помиње као кандидат за Нобелову награду.

"Ово је историјски тренутак. Сада ће пажња света бити окренута и према турској литератури", кратко каже писац Адалет Агаоглу.

"Памук ће бити локомотива. Он ће отворити врата многим турским писцима. Наши књижевници ће наћи своје место у светској литератури", каже председник Удружења писаца Четин Тузунер.

Сам Орхан, који се затекао у Америци, као предавач на Универзитету Колумбија, као и раније, и даље закопчан до грла, шкрт на речима. Чак и сада, када је добио највеће признање на свету, држи се по страни. Каже да је у шоку, као да још не схвата шта се то око њега дешава.

Одлука шведске Академије за литературу је, према очекивањима, у Турској изазвала и друкчија реаговања. Има оних који данас тврде да је то више политичко него књижевно признање, да је велики писац, наводно, "награђен" због спорних изјава о Јерменима и Курдима, а не за оно што је писао и написао. Нико, наравно, не покушава да објасни какве то благе везе може да има са седим главама које седе у жирију у Стокхолму и одлучују о најпрестижнијем књижевном признању на планети.

Чуди, међутим, што Памука покушавају да оспоре и писци, и то – на анадолијским просторима – познати. Песник Оздемир Инче је, признаје, чак и љут! "Уколико бисте питали озбиљније књижевне људе они би ставили Памука на крај листе. Турска литература није добила награду, добио ју је Орхан Памук. Сутра главни наслови у новинама биће да је Орхан Памук – који је прихватио `геноцид над Јерменима` – добио Нобелову награду", каже он.

Многи су збуњени због оваквог реаговања. Завист или закулисне игре? Вероватно и једно и друго.

Када прораде страсти, онда се лако губи осећај за меру, за реалност. Појединци, овим поводом, не случајно, подсећају: Памук је рођен у богатој истанбулској породици (деда му је производио возове), школовао се у страним школама, није од оних који пет пута дневно иду на намаз (клањање Алаху). Напротив. Подсећа се, такође, на његово прозападно образовање и понашање, чиме, очевидно, жели да се каже да је пре свега у питању "политичка одлука".

Када један песник као што је Оздемир Инче изговори тако опоре речи, шта онда очекивати од, у браду зараслих, националиста. Они су, уосталом, почетком године, нобеловца Памука накратко извели пред суд и то због једне једине јавно изговорене реченице ("У овој земљи убијено је 30 хиљада Курда и милион Јермена"). Они немају дилеме: за њих постоји само једна боја и то црна. Ово је политичка награда, и ништа друго!