Српски војници били заробљени у Манхајму

ТЕМА ДАНА
У делегацији Међународног црвеног крста у Београду "Политици" су потврдили да су њихови представници у пролеће 1999. године посетили двојицу југословенских војника у затвору у Манхајму. Службеница са којом смо разговарали није могла због правила рада те организације и међународних обавеза према ратним заробљеницима да нам каже ништа конкретније о условима које су тамо затекли. МКЦК је само нагласио да су Бобан Миленковић и Шефко Даировић били ратни заробљеници у то време и да су са њима разговарали.

Немачки недељник "Штерн" објавио је да су двојица војника Војске Југославије били прве жртве тајних америчких летова и тајних затвора који су се умножили после напада на Сједињене Америчке Државе 11. септембра 2001. и почетка такозваног рата против тероризма. У западним медијима 18. маја 1999. објављено је да су ослобођена двојица југословенских ратних заробљеника, Бобан Миленковић и "Сешко Таировић", како је погрешно пренето име Шефка Даировића. Међутим, ни један западни медиј није известио када су они заробљени нити је током њиховог боравка у нелегалном притвору било вести. Како су писале британске новине, један од војника ухваћен је 16. априла, а други око две недеље касније. То је потврдила наредница Бет Албер из команде америчких снага у Европи, са седиштем у Штутгарту. Међутим, један читалац "Политике" из Манхајма каже да се за притворенике знало и да су Срби из околине тог града свакодневно протестовали испред америчке базе.

Војници су 18. маја 1999. авионом пребачени из Манхајма у Будимпешту, а одатле црним комбијем ка граници са Југославијом. Југословенске војнике су на гранични прелаз Хоргош довели представници Међународног црвеног крста и мађарска полицијска стража, а преузела их је југословенска војна полиција. Ипак, све до доласка на прелаз, војници су били под надзором америчких снага. Познато је и да је тадашњи портпарол Савезног министарства за иностране послове Небојша Вујовић поздравио ослобађање двојице југословенских војника, које су отели припадници Ослободилачке војске косова у граничном појасу са Албанијом, одакле су пребачени у Тирану и предати представницима НАТО-а.

Из извора блиских војној полицији сазнали смо да им је познат овај случај, и рекли су нам да су војници одвојено ухапшени и предати Американцима, а затим одведени у Немачку. Незванично нам је речено да нису подвргавани тортури, али да су свакако "преслишани". У вестима из маја 1999. наведено је да је војницима понуђено да за Хашки трибунал "сведоче о акцијама српских снага против етничких Албанаца". Они су ту понуду одбили. 

Занимљиво је да је пуштање наших војника уследило пошто су из војног затвора у Београду пуштена тројица америчких војника ухапшених 31. марта 1999. на граници СР Југославије и Македоније. Они су били заточени 32 дана и, према наводима америчких медија и званичника, били су мучени. Тадашњи амерички министар одбране Вилијам Коен изјавио је да се Пентагон нада да ће пуштање српских војника "навести Милошевића да убрза ослобађање било којих будућих ратних заробљеника из редова НАТО".

Како нам је јуче речено у војним круговима, у случајевима као што је Миленковићев и Даировићев, надлежна је војна контраобавештајна служба која по правилу разговара са ослобођеним војницима. Шта је истина у случају ових војника, најбољи одговор би могла да пружи Војно-безбедносна агенција, тврди наш извор.

"Политика" се јуче обратила и Министарству одбране, али нисмо добили никакву повратну  информацију.

Д. Стевановић 

-----------------------------------------------------------

Тешке последице по САД, Немачку и трибунал

Прича о судбини Бобана Миленковића и Шефка Даировића могла би да има далекосежне последице по Немачку, Сједињене Америчке Државе и Хашки трибунал. Двојица војника илегално су пребачена у затвор у Манхајму, али сви амерички званичници који су о њима говорили, укључујући и тадашњег министра одбране Вилијама Коена, помињу их као "ратне заробљенике" према којима се поступа у складу са Женевском конвенцијом. Ова конвенција покрива поступање према ратним заробљеницима, али није јасно како су Миленковић и Даировић били "ратни заробљеници" ако САД никад нису ни објавиле рат СР Југославији. Овај случај би могао да промени историју.

Друго, обојица војника могу да туже и Немачку и Сједињене Државе за нелегално притварање, као што су уосталом урадили и многи људи који су после 11. септембра 2001. године доживели сличну судбину.

Треће, ако се испостави да је Миленковићу и Даировићу било понуђено да сведоче за Хашки трибунал, како су сведочили амерички званичници, овај суд би могао да се нађе на удару управо оних хуманитарних организација које су га до сада жестоко браниле. Идеја да истражитељи трибунала испитују људе који су нелегално отети и притворени сасвим је супротна слици коју хашки суд жели да има о свом раду.