Ново радно место – мука целог света

Не разбијају само српски економски експерти главу око тога како повећати број запослених. Да је незапосленост светски економски проблем јуче је признао и Међународни монетарни фонд. Прецизније, Доминик Штрос-Кан, директор ММФ-а, истичући како ће светска економија порасти за 4,5 одсто ове године, додао је да опоравак није онакав какав смо желели јер паралелно са привредним растом расту и тензије које могу да буду потенцијално семе следеће кризе. Прва опасна неравнотежа је непропорционалан раст, односно чињеница да се земље у развоју опорављају брже од развијених земаља. Друга је чињеница да је незапосленост на светском нивоу рекордно висока, док се неједнакост међу социјалним слојевима шири.

Према оцени Штрос-Кана, креатори економске политике не би требало да се фокусирају само на стандардне макроекономске и финансијске политике, већ и на стварање нових радних места и социјалне заштите.

Јер, без посла и прихода не може бити опоравка домаће тражње, нити одрживог опоравка, додаје он. Глобални јаз додатно заоштрава и чињеница да цене хране и енергије расту, што ствара инфлаторне притиске у многим земљама.

– Оштар раст глобалне незапослености је велики друштвени проблем. Ако изгубите посао, ваше здравствено стање ће бити нарушено, а ваша деца ће вероватно постизати горе резултате у школи. А тамо где су људи без наде да ће пронаћи посао пати цело друштво, што за узврат може да угрози политичку стабилност – оцењује Штрос-Кан.

И док званичници ове међународне финансијске институције траже рецепт за решење овог проблема, економска теорија нуди два начина. Према кензијанском моделу, који заговара Америка, подстицањем потрошње стимулише се запошљавање и економски раст. Са друге стране, заговорници конзервативног вођења фискалне политике сматрају да је решење у штедњи и смањењу државних расхода.

Који од ових рецепата применити?

Јуриј Бајец, саветник премијера Мирка Цветковића, каже да се о изазову повећања броја запослених у влади стално разговара. У време кризе влада је директним мерама као што су субвенције по новоотвореном радном месту, али и преко пројекта Прва шанса покушала да заустави пад броја запослених.

– Уосталом, можда је и право време да се поразговара о пореској реформи у функцији запошљавања – каже Бајец.

Баш том темом бавио се порески стручњак Никола Алтипармаков. Међутим, идеја коју је он образложио на двадесетак страна нема политичку подршку, јер предвиђа растерећење рада и капитала, али и оптерећење потрошње. Што значи, да би се смањили порези на зараде, мора се повећати порез на додату вредност.

– Не кажем да то може да реши проблем незапослености, али може да помогне. Основни економски принцип од ког смо пошли када смо се бавили пореском политиком у функцији повећања економске активности заснован је на принципу понуде и тражње. Што значи да ако се цена рада смањи, онда ће да се повећа тражња за отварањем нових радних места. Проблем је што не можете тек тако да доносите мере које смањују приходе у буџету. Јер, свака пореска реформа мора бити приходно неутрална. И није само повећање ПДВ-а једина могућност. Делимично се то може постићи и повећањем акциза. Немогуће је то растерећење зарада спровести као изоловану меру – објаснио је Алтипармаков.

А што се Владимира Вучковића тиче, овај проблем се не може решити тако што ће се ићи пречицама. Јер, пре директног подстицања запошљавања потребно је да држава спроведе индиректне мере. Односно, да смањи бирократију, али и да ограничи јавну потрошњу.

А. Николић