Тендери за аутопутеве стигли до ЕУ

Пројектантска кућа „Геопут”, која је према тврдњама директорке овог предузећа Милице Трифковић, неправедно елиминисана са 22 тендера за пројектовање Коридора 10 и будућег аутопута према јужном Јадрану, помоћ је потражила у европским институцијама. Пошто ниједан државни орган, како каже, није реаговао на то што је Комисија за заштиту права понуђача поништила 13 тендера и наложила „Путевима Србије” и Министарству за НИП да у одабир уврсте и „Геопут” директорка овог предузећа се прошле недеље у Бриселу састала са Јелком Кацином, известиоцем Европског парламента за Србију, Ларсом Ериком Фарсбергом и другим високим званичницима Европске комисије, Светске банке и Европске банке за обнову и развој. 

– Указала сам на непоштовање закона и корупцију у процедурама јавних набавки за пројектовање и изградњу путева на коридорима 10 и 11. Говорила сам о сопственом искуству и чињеници да су два државна предузећа ЦИП и Институт за путеве на нелегалан начин добила повлашћен положај па је пројектовање свих деонице додељено њима, без икакве конкуренције. Саговорници из европских институција су рекли да им је познато да је рејтинг Србије последњих месеци опао због корупције, али су сада добили и доказе. Обећали су да ће помоћи и да ће контактирати са премијером и осталим надлежним у нашој држави – каже за „Политику” Трифковићева.

Путеви Србије и Министарство за национални инвестициони план су, објашњава она, незаконите одлуке образлагали различитим разлозима. Једном приликом да недостају референце, други пут да је непотпуна документација... У свим тим случајевима, Комисија за заштиту права понуђача у поступку јавне набавке, коју је држава оформила као највиши специјализовани орган – одлучивала је, како тврди, да је „Геопут” био у праву.

Она наводи пример доделе посла ЦИП-у за израду генералног пројекта аутопута Београд – Обреновац на левој обали Саве. Комисија је уговор прогласила ништавним и наложила поновно спровођење процедуре.

– Међутим, „Путеви Србије” као наручилац, игнорисао је ту одлуку иако је био у законској обавези да по њој поступи. ЦИП је добио овај посао у вредности од 41 милион динара. За деонице на Коридору 10 Станичење – Пирот, Чифлик – Станичење, Црвена река – Чифлик, у октобру је спроведен само преговарачки поступак без објављивања јавног позива. Позване су само поменуте две државне пројектантске куће. На исти начин спроведен је одабир вршиоца техничке контроле на овим деоницама – наводи Трифковићева.

Зоран Дробњак, директор „Путева Србије”, каже да „Геопут” није добио ниједан посао зато што нема такозвану велику лиценцу, коју издају Инжењерска комора Србије и Министарство животне средине и просторног планирања.

– Ова кућа је пре три године добили да испројектује рехабилитације пута Развојна – Блаце. Уместо да пројекат преда за шест месеци, завршила га је тек после три године. За пројектовање аутопута је потребно искуство и стручан кадар. Цена у одабиру пројектанта није одлучујућа. Ниједан пројекат није скуп ако је добар, јер ће се тако уштедети и новац и време при градњи – каже Дробњак.

Упитан како одлучује ко је добар пројектант, а ко не, Дробњак одговара:

– Двадесет пет година радим у путној привреди и знам ко је ко и колико је стручан. ЦИП и Институт за путеве не фаворизујем зато што су државне фирме. Али се мора признати да они имају најбоље и најискусније инжењере.

Он тврди да ниједна одлука Комисије за заштиту понуђача није игнорисана, већ да је после сваке њихове интервенције и замерке поново расписиван тендер. Он такође негира да је техничка контрола и пројектовање наведених деоница према бугарској граници додељивана без тендера. Јавна набавка је, тврди он, спроведена по позиву, у складу за законом. На питање како ће то објаснити европским институцијама, он каже да ће им послати сву документацију која тежи око пет килограма, па нека процене.

Милица Трифковић је сличан проблем имала и са Министарством за НИП, које је у септембру прошле године расписало тендере за пројектовање деоница Прељина – Појате и Нови Пазар – Аљиновици.

– Наша понуда је била знатно повољнија него других учесника и једина комплетна. Елиминисани смо зато што наш партнер из Хрватске није имао потврду да у последње две године није осуђиван, али је доставио потврду да никада није осуђиван. Посао је добио ЦИП. Потом је Комисија за заштиту права 14. децембра захтевала да се та два тендера доделе „Геопуту”, али смо добили писани одговор од министарке Калановић да је тендер поништен због недостатка новца и да нико није изабран – наводи директорка „Геопута”.

У Министарству за НИП кажу за „Политику” да банкарска гаранција ове фирме није испуњавала све услове из конкурсних услова, за члана групе „Институт ИГХ” из Загреба, са којом су наступали заједно, није достављен доказ да им није изречена правоснажна судска или управна мера забране обављање делатности и није достављена потврда о изведеним радовима на прописаном обрасцу.

– Из наведених разлога понуда „Геопута” је одбијане као неисправна. То је био разлог за одбијања понуде. Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки је, након жалбе „Геопута”, донела решење којим налаже Министарству да поново преиспита све понуде укључујући и понуду „Геопута”, а не да се посао додели „Геопуту”.

На жалост, у 2010. години ребалансом буџета, Министарству за НИП су смањена средства за око 3,3 милијарде динара. То је значило укидање свих пројеката чија реализација није започета у 2010. Због тога је донета одлука да се и ова јавна набавка обустави. Будући да је став Министарства за НИП, од самог његовог оснивања, да је добра техничка припрема пројекта основ за успешну реализацију, пројектанти за ова два пута ће бити изабрани на неком од наредних тендера – наводи се у писаном одговору Министарства за НИП.

Маријана Авакумовић