Писци на испиту савести
Према правилима за доделу Нобелове награде за књижевност и ове године је саопштено само име добитника, овог пута турског писца Орхана Памука, док ће се имена четири писца из најужег избора знати тек за 50 година. Ипак имена фаворита већ су кружила у свету литерата и читалаца, а један од главних за 2006. био је сиријско-либански песник Али Ахмад Саид, познат под псеудонимом Адонис. Велике шансе имали су и амерички аутори Филип Рот и Џојс Керол Оутс.
Адонис је рођен 1930. године близу града Латакија, у Сирији. Завршио је француски лицеј у Тартусу 1950. године, када је објавио и прву збирку поезије "Далила". На Универзитету у Дамаску студирао је права и филозофију, и одслужио је две године војске. Због својих политичких уверења, половину војног рока провео је у затвору. Докторирао је на Универзитету у Бејруту, на теми "Сталност и промена у арапској култури", док ће његови каснији критички радови бити усмерени на проблеме стагнације арапске културе.
Са супругом Калидом Саид, књижевним критичарем, настанио се у Либану 1956. године, где је живео до ескалације рата са Израелом, и одласка у Париз 1986. године. Окусивши бол у егзилу, једном је рекао: "Пишем на језику који ме је прогнао".
Адонисова проза и начин на који је тумачио арапско наслеђе, изазивали су контроверзна мишљења у арапском свету. У арапску поезију унео је модерност и новине, а несумњив је његов утицај на читаве генерације песника у погледу револуције поетског језика и песничке имагинације. Псеудоним је прихватио на почетку каријере, усвајајући име грчког митолошког јунака, Афродитиног љубавника.
Адонис, муслимански и светски интелектуалац, успоставио је везе између западне и арапске културе, античке и библијске традиције. "Запад је друго име за Исток", једном је написао.
После бомбардовања Кане, током рата у Либану ове године, у једном интервјуу Адонис је изјавио: "Израелци арапску културу виде очима у којима блиста одсјај оружја, метал тенкова, метака и бомби".
Славни и много награђивани амерички писац Филип Рот нашој читалачкој публици и више је него познат по књигама "Америчка пасторала", "Завера против Америке", "Животиња на издисају", "Људска мрља", "Збогом Колумбо" у издању "Народне књиге", и делима "Удала сам се за комунисту"("Паидеја") и "Обмана" (Бигз паблишинг а.д.). Рот је својим романима направио рез на устаљеним вредностима америчке културе у последњих 60 година, бавећи се проблемима међурасних супротности, грађанским слободама, равноправношћу и блаженством америчког лагодног живота. Насликао је и борбу Ероса и Танатоса, силе страсти и живота, и силину смрти.
У роману "Удала сам се за комунисту" приказао је време када су у Америци многи животи били уништени због антикомунистичке хистерије, а прича романа "Завера против Америке" поиграва се са стварном историјом пуштајући пред сам Други светски рат на сцену, и у Белу кућу – уместо Рузвелта, антисемиту и поштоваоца Хитлера Чарлса Линдберга. Један критичар је приметио да је Рот, заправо, сагледао стварну Америку тога времена, али у мрачнијем издању.
Џојс Керол Оутс је савремена америчка списатељица и професор креативне књижевности на Универзитету Принстон, члан је Америчке академије уметности и књижевности и добитница је бројних престижних награда. У жижу свог књижевног интересовања смешта жену у модерном америчком друштву, а критичари јој признају умеће да у своје књиге неосетно угради политичке идеје.
У роману "Зомби" "увукла се у кожу и душу" масовног убице, и описала стварни догађај – убиство осморо деце у Детроиту. Занимљиво је да је живот Мерилин Монро, пре него што је постала популарна, био предмет интересовања Џојс Керол Оутс у роману "Плавуше".
Код нас је у Српској књижевној задрузи објављена њена књига "Амерички апетити", затим "Звери" и "Силовање" ("Народна књига"), дела у којима је са посебном осетљивошћу описала сложеност људске природе и сукоб појединца са окружењем. Бавећи се подједнако приповетком и романом, Џојс Керол Оутс описује изазове времена у којем се, како каже, "америчка стварност суочава са бесом, гађењем, запрепашћењем и омамом", градећи најразличитије ликове са свих друштвених лествица.
Тек за пола века сазнаћемо да ли је неко од ових писаца био у ужем избору за Нобела, а до тада нам остаје да читамо њихова дела. Сада можемо да закључимо да свако од њих, на свој начин, заслужује ово признање, већ самим тим што стварност подвргава питањима о правим људским вредностима. Бавећи се, дакле, изворним хуманим и књижевним поступком "испита савести".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


