Просечан џепарац 10.000 динара

Чекајући диплому професора српског језика и књижевности двадесетпетогодишња Вишња држи приватне часове, помаже својим колегама у изради семинарских и дипломских радова и спрема будуће филологе за пријемни испит на факултету, како би повећала свој „џепарац” од 5.000 динара колико сваког месеца добија од родитеља. Ако се календарски месец не „поклапа” са испитном роком Вишња ради промоције козметичких производа, сладоледа и музичке опреме и успева да заради око сто евра месечно, а ова сума новца, по њеној процени, задовољава потребе једне студенткиње за изласцима, шминком, телефонском допуном и превозом – под условом да се живи у девојачкој соби, а не у изнајмљеном стану.     

Према истраживању „Визе”, на узорку од 400 младих особа којe живе у четири града у Србији – Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, највећи број младих од 18. до 27. година располаже са сто евра месечно – толико новца добија за џепарац месечно од родитеља. Млади у Србији спремни су да се одрекну путовања и одласка на културне догађаје како би уштедели новац, а треба напоменути и да би велики број њих (24,5 одсто) радије потрошио џепарац на куповину нове одеће него на културне догађаје. Ово истраживање такође је показало да за највећи број младих (61 одсто њих) у Србији незапосленост представља главни проблем са којим се суочавају у животу. Од свих испитаника 33 одсто њих не планира да се по дипломирању врати у родно место, док 24 одсто младих испитаника каже да њихов повратак зависи од много фактора, а пре свега од шансе да пронађу посао.

Драгана Стојановић, директорка Коалиције младих Србије, истиче да истраживање које је својевремено спровела ова невладина организација говори да се чак 90 одсто младих, који су ишетали из свих уџбеничких дефиниција адолесцената, још увек башкари у својој девојачкој или момачкој собици, пије прву јутарњу кафу у породичном кругу, живи на маминој кухињи и не размишља о самосталном животу. И док психолози упозоравају да економска зависност повлачи са собом све остале зависности и представља сметњу емотивном и животном раздвајању од родитеља, економисти нас суочавају са чињеницама да половину свих незапослених у нашој земљи чине млади, односно да је велики број њих „запослен” у сивој економији или ради преко студентске задруге. 

„Истраживање Коалиције младих Србије које је урађено на репрезентативном узорку младих у нашој земљи показало је да један од десет академаца заврши студије у предвиђеном року. Подаци говоре да је половина свих незапослених у Србији млађа од тридесет година и да преко 60 одсто младих особа нема никакво радно искуство а двоје од троје младих уопште не може да нађе посао. Више од петине младих у нашој земљи су нерегуларно запослени и нису заштићени Законом о раду”, истиче Драгана Стојановић. Наша саговорница додаје да скоро сваки други студент Београдског универзитета изнајмљује приватни стан, али и додаје да се у њиховом случају не може говорити о финансијској независности и самосталном животу, с обзиром да се њихов подстанарски статус финансира из породичног буџета.

К. Ђорђевић