(Не)очекивани опоравак Београдске берзе

Акције на Београдској берзи забележиле су силовит раст од почетка године, премда домаћом политичко-економском сценом доминирају околности које би се тешко могле подвести под чиниоце који стварају повољан пословни амбијент.

Да ли је јануарски берзански скок плод ирационалног понашања инвеститора, или, пак, постоје фактори којима би се могла оправдати оваква активност улагача?

Оно што је највише подстакло инвеститоре, махом иностране, да од почетка године агресивније приступе куповини акција на Београдској берзи, свакако је генерална потцењеност домаћих акција. Индекс најликвиднијих акција, Belex 15, крај 2010. године дочекао је на нивоу од 20 процената његове рекордне вредности постигнуте у мају 2007. године. Истовремено, у протекле две године, глобална тржишта бележе значајан опоравак па се најразвијеније светске берзе налазе на 85-90 процената њиховог врха достигнутог у јесен 2007. године. Истина, треба рећи да је ризик ових тржишта знатно нижи него што је наша берза акција, али свакако није мерен оволиким бројем процентних поена.

И фундаментално гледано, стагнирањем вредности, домаће акције су добиле на атрактивности. Тако је, рецимо, нишка АИК банка, чијим се акцијама највише трговало прошле године, на почетку ове имала берзанску вредност свега 4,4 пута већу од добити коју је остварила у протеклој пословној години. Чак и за овакво транзиционо тржиште, пуно мањкавости по питању регулаторног оквира и транспарентности, овај показатељ би се морао сматрати привлачним.

Дозу оптимизма улагачима дало је и очекивано кретање курса динара у овој години, који би у светлу прилива капитала од продаје Телекома, могао знатно боље стајати него лани. Протекле године реални принос улагача на берзи био је умањен око 10 процената што је у ионако апатичној години био велики минус који је инвеститор морао надокнадити да би био на нули. Крај протекле године донео је и снажан талас раста хрватског тржишта капитала, подстакнут понудом мађарског Мола за преузимање акција ИНЕ, што је размрдало регионално тржиште чији је берзански центар несумњиво Загреб. Сличан сценарио, мада у знатно мањој мери, могла би донети и понуда за преузимање НИС-ових акција, па су инвеститори очекивани прилив капитала из ове трансакције делимично уградили у цене.

И на крају, али не и најмањи важан фактор брзог скока тржишта акција јесте сама психологија улагача. Када је талас раста кренуо, многи улагачи су пожелели да буду његов део. Бројна истраживања су показала да је страх од пропуштања шансе за профитом, много већи и трајнији мотиватор појединаца него страх од губитка сопствене уштеђевине. Страх да ће појединац остати изван потенцијално лукративне игре у којој учествују његови пријатељи, рођаци, комшије, представља велику снагу гомиле која у екстремним ситуацијама може берзанске цене загрејати до неслућених висина.

Упоредо са растом вредности најликвиднијих домаћих акција, значајно су повећани промети те је јануарска просечна дневна реализација била 50 процената већа у односу на просек протекле године. Одржању овог тренда допринеће и скори излазак Аеродрома „Никола Тесла“ на Београдску берзу, а и евентуално листирање Телекома до краја године. Што се, пак, тиче брзог скока вредности најликвиднијих акција, први тест доћи ће већ на крају првог квартала када ће пословни резултати компанија, барем краткорочно, одредити праву меру тренутног оптимизма улагача.

Ненад Гујаничић (СиГ)