Кафићи раде до поноћи

Ресторани, кафане, кафићи, занатске и трговинске радње у стамбеним зградама радиће пет дана до поноћи, а петком и суботом сат дуже.

Власници ће убудуће морати да гасе музику сат времена пре истека радног времена, односно у 23 сата, уколико не желе да плаћају високе мандатне казне. За непоштовање ограничења периода у којем смеју да раде казне се крећу од 50.000 до 1.000.000 динара, одлучили су јуче одборници Скупштине града.

Жељко Ожеговић, члан Градског већа, каже да је одлука о радном времену врло либерална, осим у сегментима где се ограничава рад угоститељских објеката у стамбеним зградама.

– У доношењу одлуке учествовала су удружења грађана, угоститеља, одборници и одборничке групе у Скупштини града. У разговору са њима прихваћени су и неки амандмани, међу којима и онај о продужењу времена за пуштање музике у локалима у стамбеним зградама са првобитно предложених 22 на 23 часа – истиче Ожеговић.

Александар Антић, председник Скупштине града, оцењује да ново радно време угоститељских објеката представља корак напред у стварању услова за квалитетнији живот у Београду. Он сматра да јуче усвојено решење није усмерено против угоститеља, већ да се прописују прецизни услови који морају бити исти за све који желе да се баве овом делатношћу.
– Одлука ће регулисати рад како угоститељских, тако и трговинских и занатских објеката. Она либерализује пословање угоститеља који имају локале на местима где људи не живе, а са друге стране строго дефинише радно време таквих објеката који раде у оквиру стамбених зграда. Такав начин решавања овог проблема директно је повезан са жалбама на буку које смо непрестано добијали од суграђана  – нагласио је Антић.

Андреја Младеновић, председник одборничке групе ДСС-НС-а, каже да та одлука, иако неопходна за Београд, има одређене недостатке. Највећу замерку има на то што се не зна ко ће наплаћивати казне власницима који прекораче предвиђено радно време.

– Одлука је добра, али је проблем ко ће контролисати до када раде кафићи и како ће наплаћивати казну. Амандманом на одлуку Градско веће је дало себи за право да одређује ко и како ради, а грађани немају коме да се жале, уколико су угрожени – сматра Младеновић.

Одговарајући на ове констатације опозиције, Ожеговић је нагласио да ће поштовање одлуке контролисати комунална полиција и инспекција, што раније, због непостојања одговарајућих прописа, није било могуће. – Годину дана пратићемо ефекте одлуке, видећемо како ће се спроводити у реалном животу – рекао је Ожеговић.

Дејан Ранђић, шеф одборничке групе ЛДП-а, оценио је да је одлука о радном времену угоститељских објеката прихватљивија него што је била у изворном облику, због чега одборници о томе нису расправљали 30. децембра, него тек јуче.

– Одлука је драстична и имаће негативне последице, док се позитивне неће видети. Превасходно је реч о ограничењу буке, а не о радном времену кафића – казао је Ранђић.

Одборници су 29. седницу завршили усвајањем плана постављања додатна 23 покретна објекта на јавним површина Врачара.

– Планом је обухваћена зона Булевара краља Александра, која због реконструкције раније није могла да буде укључена. Укупан број привремених објеката на територији општине Врачар сада износи 143 – рекао је Ожеговић.

Д. Спаловић

-----------------------------------------------

Ревизор контролише рачун града за 2010. годину

Одборници градског парламента усвојили су јуче и одлуку о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног буџета Београда за 2010. годину.

Немања Шаровић, шеф одборничке групе СРС-а, тврди да овом одлуком челници у граду крију бројне малверзације.

– Невероватно је да државна ревизорска кућа не контролише где су ишли токови новца у Београду. Како је могуће да државу не интересује како се троше 82 милијарде динара колики је буџет главног града, а да су заинтересовани како послује рецимо Љиг или Ваљево који имају и по 100 пута мање новца на рачуну – питао је Шаровић.    

Радомир Костадиновић, заменик градског секретара за финансије, каже да републичка ревизорска кућа није на годишњем нивоу уврстила град Београд као обавезу где ће преконтролисати завршни рачун за 2010. годину.

– Потребно је да се именује други ревизор који ће преконтролисати рачун града за прошлу годину. Његове резултате ће проверити држава и уколико утврди неке нелогичности или можда кримогене радње, може у поновном поступку да спроведе своју контролу – каже Костадиновић, додајући да је независна ревизорска кућа и пре годину дана проверила пословање Београда у 2009. години.

----------------------------------------------------

Марко Павловић в. д. директора „Ташмајдана”

Нови вршилац дужности генералног директора Спортско-рекреативног центра „Ташмајдан” је Марко Павловић. Он је на овој функцији заменио Милана Петровића, који је поднео оставку.

-----------------------------------------------------

Кафеџије јединствене у негодовању

Најновије ограничење радног времена и сатнице до када може да „тутњи” музика у локалима у стамбеним зградама додатно ће оптеретити пословање угоститељских објеката, већ отежано сузбијањем пушења, повећаном киријом и вишим наметима за струју, воду, истицање фирме... Тако кафеџије на Обилићевом венцу коментаришу јучерашњу одлуку Скупштине града.

Иван Бајац, менаџер „Ајриш паба”, сматра да је искључивање музике у 23 сата једнако фајронту.

– Бесмислено је што надлежни нису пре доношења одлуке измерили буку на Обилићевом венцу и завирили у евиденцију пријава које су због гласне музике подносили станари, па на основу тих података прилагодили забрану – наводи Бајац.

Борислав Бероња, менаџер кафеа „Нохо”, каже да се ефекти тишине која ће од 23 сата наступити могу наслутити на основу виђеног током недавног протеста угоститеља због плаћања „музичког динара”.

– Када је на сат времена обустављена музика, за тих 60 минута промет је знатно опао. Идеја је била да се на 24 сата „утишају” уређаји, па нико није хтео од кафеџија на то да пристане, јер су знали колико би то смањило посету – каже Бероња.

Да ће ова одлука лоше утицати на имиџ и буџет главног града, као и на пословање кафеџија, сматра и Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије. Он каже да је 50 одсто промета у градским угоститељским објектима остваривано од 21 до сат иза поноћи.

– Не чуди онда што су нам приликом недавног обиласка стотину објеката у ужем језгру власници локала тврдили да ће, ако ова одлука ступи на снагу, бити затворено око 70 одсто кафића и ресторана у Београду. Омладина ће се само пресели на сплавове, чији ће власници тако бити у повлашћеном положају – објашњава Рајић.

Последњих месеци промет у локалима пао је за 20 одсто, у јануару за више од 30 процената, а ова одлука ће га, каже Рајић, срозати. У поређењу са новембром 2008, у ужем центру затворено је 42 одсто локала, нарочито на Дорћолу и око Бајлонијеве пијаце где су, према подацима УПС-а, од 30 „преживела” само три кафића. Не треба наглашавати колико је то угашених радних места.

– У престоници су десетине милиона динара улагане у туризам, а 90 одсто туриста свраћало је у Београд због ноћног живота и добре угоститељске понуде. Словенци су највише долазили да се овде проведу, јер су код њих још строжим одредбама градови попут Љубљане, нарочито радним данима и ноћу, претворени у мртва места. Сада ћемо и њих отерати – нагласио је Рајић, додајући да су кафеџије за редовну годишњу контролу и стављање мерача буке на це-де плејере издвајали од 55.000 до 65.000 динара.

– Мало појачаним инспекцијским проверама могао се решити проблем буке из кафића у насељима, а не да оваквим мерама утичу на пад туризма и раст незапослености – изричит је Рајић.

Д. Буквић

Д. Јокић-Стаменковић