Јавни сектор ће угушити привреду

Унија послодаваца Србије упозорила је Владу и јавност да привреда више не може пуњењем буџета да финансира нереална повећања зарада у јавном сектору која могу да изазову пропадање привреде.

Неспремност државе да од 2001. године смањи број запослених у јавном сектору и кроз квалитетне програме преведе их у производну привреду оставила је Србији, како је саопштено, најгломазнији јавни сектор у Европи који ће уколико се захтеви за повећањем зарада усвоје имати за скоро 50 одсто веће просечне зараде од привреде. Од јесени 2008. до данас показало се да је привреда поднела највећи терет економске кризе јер је у привреди изгубљено скоро 160.000 радних места, а у јавном сектору и државној управи, кроз рационализацију која је била услов ММФ-а, свега 5.500. Истовремено, отворено је више од 30 државних агенција у којима је запослено више хиљада људи тако да су ефекти рационализације анулирани.

Данас Србија има 128 различитих агенција, а поређења ради у Хрватској која има дупло већи годишњи буџет од Србије постоји само 47 државних агенција.

За тренутно стање у коме делови државног сектора (просвета, полиција, здравство) траже веће зараде директно су одговорни министри у Влади који су месецима потхрањивали апетите појединих синдиката у јавном сектору и јавним предузећима обећањима о повећању плата, иако новца нема, констатовали су послодавци.

Истовремено, док компанијама из приватног сектора уведено је 17 нових такси, накнада и пореза у 2010. години, због чега су плате запослених у приватним компанијама пале за 8,3 одсто у просеку, а само 18,3 одсто предузећа успева да зараде запосленима исплати на време, дотле запослени у јавном сектору који своје плате добијају без закашњења траже да њихове зараде буду 50 одсто веће од просека плата у привреди.

Привреда Србије пуни 91,4 одсто буџета Србије и не жели више да буде талац неодговорних политичких лидера и синдиката који не разумеју да је сразмера у којој на једног радника у производњи долази 5,5 оних у непроизводним делатностима неодржива и води у даљи суноврат националне економије и пад животног стандарда грађана.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже да су и приватни послодавци суочени с нереалним захтевима.

– Због спремности појединаца у Влади Србије да прихвате нереалне уступке запосленима у јавном сектору, синдикате очигледно не занима што је просечно кашњење у исплати зарада у Србији 50 дана због велике неликвидности у којој се налази свако друго предузеће у земљи – каже Атанацковић.

Према његовим речима, уместо да се боре за очување радних места, синдикати и Влада су директно одговорни за губитак 160.000 радних места у привреди, јер су у претходне две године (када је промет у 90 одсто привредних грана знатно опао) повећали оптерећења привреде и нереалним захватањима учинили тешку ситуацију још тежом и неизвеснијом. – Приватни капитал у Србији све више постаје жртва неодговорне политике и понашања Владе и синдиката који готово читаву деценију троше знатно више него што читава земља може да заради и тако повећавају спољни дуг и гурају државу у још дубљу кризу – закључио је Атанацковић.

Танјуг