Нови живот после смрти

Свемирски телескоп "Спицер" нашао је нов доказ да се планете обликују из пепела мртвих звезда. Да ли то означава могућност настанка тзв. друге генерације.
Инфрацрвена осматрачница која кружи око Земље претраживала је подручје око пулсара, остатка давно згаслих звезда. Уочила је диск прашине који би могао да се сљуби у веће громаде и, на крају, образује нове планете. Астрономи су први пут опазили "градивне блокове" око звезде која је давно нестала у застрашујућој експлозији.
Двојица научника из Масачусетског института за технологију (МИТ), Џонгксијанг Ванг и Дејвид Каплан, то су недавно обелоданили у чувеном часопису "Природа" (Nature). По свему судећи, изненађујуће је то што је процес постанка планета универзалан.

Пулсари, иначе, исијавају запрепашћујућу количину високоенергетског зрачења. У том негостољубивом подручју јавља се диск који је сличан онима око младих звезда где се рађају планете.

Откриће представља недостајући комадић у слагалици која се појавила 1992. године, када је Александер Волшчан, с Државног универзитета Пенсилванија, уочио три планете које круже око пулсара PSR B1257+12. Планете велике као две Земље биле су прве које су снимљене изван Сунчевог система.

Од тада су астрономи пронашли посредне доказе да се планете око пулсара рађају из диска, али нико није непосредно видео такав прашњави колут остатака. Пулсар је удаљен 13.000 светлосних година од сазвежђа Касиопеја, некада је био велика, сјајна звезда с 10 до 20 Сунчевих маса. Звезда је, највероватније, трајала око 10 милиона година, док се пре 100.000 година није урушила под властитом масом и експлодирала као супернова.

Неки остаци (fallback) те експлозије су, на крају, обликовали диск који кружи око стиснутих остатака звезде или пулсара. "Спицер" својим инфрацрвеним оком тражи топлоту и уочио је топли одсјај тог диска, који кружи на удаљености од око милион и по километара, а има материјала за око десет планета Земљине масе.

Пулсари су преостаци супернова; називају се и неутронске звезде и невероватно су густи. Имају масу од око 1,4 Сунца, стиснуту у тело пречника 16 километара. Једна чајна кашика неутронске звезде тежила би око две милијарде тона. Дотични је тзв. рендгенски пулсар, што значи да се окреће око себе и у правилним размацима избацује рендгенско зрачење.

Ма која планета око звезде претворене у пулсар била би спржена у експлозији, зато их сврставају у најнегостољубивија места у галаксији. Диск пулсара који је снимио "Спицер" представља, можда, први корак у стварању нових, егзотичних планетарних породица, сличних откривенима 1992. године.