Девојка – дрво сећања на Мому Капора

Девојка која се претвара у дрво са његовог цртежа „Дафне”, преобразиће се у скулптуру у зеленом амфитеатру облика потковице, на десној обали Саве на Ади Циганлији. Биће то обележје посвећено Моми Капору, познатом „академском сликару и наивном писцу” и највећем адаџији, које ће у априлу бити постављено код купатила „Београд”, на месту где пристају бродићи са посетиоцима са новобеоградске стране Саве.

Идеја да се град одужи „најбеоградскијем Београђанину, писцу са повртаном картом за Београд”, каже Љиљана Капор, његова супруга, потекла је од градоначелника, а она је предложила да то не буде класична спомен-плоча или биста, већ обележје пуно симболике.

– У разговору са уметницима, одабрала сам групу „Тат” и одлучили смо да Момин цртеж „Дафне”, на коме се девојка претвара у дрво, а таквих мотива је много у његовом опусу, преточе у скулптуру – наглашава Капорова.

Момо није био од људи који су за живота размишљали да ће добити споменик, али да се јесте питао, наставља Љиља, сигурно би одабрао „београдско море”.

– Девојка ће бити постављена на Ади за коју је Момино име нераскидиво везано. Он и Зуко Џумхур открили су то острво пре 50 година. На њој смо проводили много времена, пловили нашим чамцем, дружили се са уметницима. Момо је тамо писао књиге, на сплаву. Последњих година због проблема са видом диктирао је текст свом помоћнику. Волео је отворену Саву и уживао у купању посебно радним данима када би се гужва разишла и излетиште било најлепше – сећа се његова животна сапутница.

Скулптура ће бити тродимензионална, од алуминијума, открива нам Душан Марковић, вајар и члан уметничке групе „Тат”, познате по „Три жирафе” на Топчидерској звезди, скулптурама „Пауна” и „Лептира” постављеним у Ботаничкој башти и „Три трипода” испред центра „Ушће”.

– На месту где буде постављена биће засађена три одрасла стабла брезе и пузавице. Скулптура ће бити висока око четири метра и шупља, а руке девојке додириваће крошње бреза. Замишљено је да буде осветљена са земље и са стране тако да ће бацати сенку и остављаће јачи утисак. Светла ће се гасити и палити кад и јавна расвета – објашњава Марковић.

У току је израда „три-де” презентација, каже вајар, а Комисија за именовање улица и тргова усвојила је предлог да Момо Капор добије спомен-обележје на највећем београдском излетишту.

Идеја је обрадовала и управу предузећа „Ада Циганлија” које ће осим финансијски бити задужено за одржавање новог кутка, првог посвећеног уметнику, каже Зоран Гајић, директор.

– Брезе смо већ посадили. Скулптура ће бити смештена у правој малој зеленој оази, на месту поред којег пролазе многи посетиоци. Верујем да ће за бројне житеље престонице то представљати додатни разлог да похрле на драгуљ Београда – сматра Гајић.

Историчар уметности Никола Кусовац, велики Капоров пријатељ, не спори да је он био везан за Аду Циганлију, али каже да му више приличи да обележје буде постављено на прометнијем месту.

– Пре бих волео да га сретнем на Калемегдану поред Радоја Домановића – каже Кусовац.

Далиборка Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Најбеоградскији Београђанин

Момо Капор рођен је у Сарајеву 1937. године. Диплому београдске Академије ликовних уметности стекао је 1961. године у класи професора Недељка Гвозденовића. Објавио је велики број наслова, романа и збирки прича. Аутор је документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљенису и дугометражни филмови „Бадеми с ону страну смрти”, „Банкет”, „Валтер брани Сарајево”, „Џоли џокеј”, „Крај викенда”. Романи „Уна” и „Књига жалби” доживели су екранизацију. Превођен је на француски, немачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик. Умро је у Београду 3. марта 2010. године.