„Четири стуба” су реалност, а не наш избор

У политичкој јавности могу се чути примедбе да и није баш јасно шта је стратегија српске спољне политике. Здравко Понош, помоћник министра спољних послова, каже да су приоритети наше спољне политике јасни: европске интеграције, Косово и Метохија и регионална сарадња.

Понош, међутим, констатује да има и примедби да су наши ресурси превише скромни за такве циљеве или да су циљеви у колизији.

„То што имамо скромне ресурсе и то што је наслеђени проблем Косова толико сложен и то што се на путуевропских интеграција мењају околности не значи да од нечега треба да одустанемо. Трудимосе да имамо активну и динамичну спољну политику која гради партнерства, релаксира тензије иуважава промене амбијента, али не одустаје од остварења националних интереса само зато штоје тешко.

Да ли су „четири стуба” наше спољне политике (ЕУ, Русија, Кина и САД) данас само реторичка фраза?

Ти стубови су реалност модерног света, а не наш избор. Ми покушавамо да наше националнеинтересе остварујемо тако да имамо што мање колизије с њима, а што више користи из међусобниходноса. Привилеговани односи с моћним државама су нешто чему прагматичне мање државетеже. Србија није изузетак.

Председник Тадић је та „четири стуба” последњи пут поменуо пре годину и по, али ви у Министарству и даље тврдите да су они основ. Да ли је то ваш став или вам је посао да говорите да се ништа није променило?

Председник, Влада и МСП се баве остваривањем циљева спољне политике Србије, а немоделирањем значаја најмоћнијих играча у међународним односима. Њихов значај и утицајне зависе од тога колико често су помињани у Србији. Ниво политичких и економских односа, каои њихов тренд, релевантни су параметри наше успешности у ослањању на те тзв. стубове. ЕУ јепосебан случај, с обзиром на наше опредељење за чланство. Критеријум ће све мање бити нивоодноса, а све више степен интегрисаности.

Део политичке јавности замера што се о спољној политици не расправља у парламенту, нити у самој влади. Где се доносе одлуке о спољној политици Србији?

Народна скупштина Републике Србија има право да о спољној политици расправља кад год проценида је то потребно. МСП нема надлежности да на то утиче, већ само да одговори на свакизахтев из Скупштине, што и чини. МСП доноси одлуке из своје надлежности у консултацији с другимнадлежним државним органима. Те одлуке су транспарентне и подложне расправи у Скупштини, каои суду јавности.

Захваљујући чему успевате три године да нас држите у дилеми да ли председник и МСП имају исту спољну политику?

Не делим ваш утисак, али тешко да ја могу да решим вашу дилему, с обзиром на то да је старија од могангажовања у МСП. Могу ипак да кажем да спољну политику има држава, а не појединачнидржавни органи. Државни органи имају подељене надлежности у конципирању, одобравању испровођењу те политике. Било би наивно тврдити да не постоји и лични печат у начину и стилу како сепосао обавља, али је и претеривање да се то диже на ниво различитих политика.

Сматрате ли да је смањен политички капацитет МСП после заокрета поводом Резолуције о Косову у СБ УН у септембру прошле године?

Десило се управо обрнуто. Неке чворове је боље одвезивати него пресецати. Поменутарезолуција увела нас је у отварање дијалога с Приштином, закочила нова признања косовскенезависности и дала позитиван импулс европским интеграцијама Србије. Ниво ангажовања наспољнополитичком плану се није смањио него повећао. Србија не може да прихвати наметнутарешења, али нуди конструктиван приступ како да се дође до одрживих решења. Такав приступ иполитика помирења у региону већ дају запажене резултате.

Да ли је Ваша посета САД и присуство министра Вука Јеремића молитвеном доручку „ресетовање“ личних односа са САД, након што је то учињено на државном нивоу?

Присуство молитвеном доручку је добра прилика за разговоре са саговорницима из америчкеадминистрације и Конгреса, али и са саговорницима који истим поводом бораве у Вашингтону. Тоје државни посао вредан путовања у Вашингтон. Наши односи са САД су добри и имају позитивантренд, али ниво инволвираности и утицаја САД у нашем региону захтева интензиван и проактиваннаступ са наше стране.

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

Наш пут ка несврстанима следе и суседи

Имате ли утисак да МСП води само политику спречавања нових признања Косова и односа са несврстанима, а да су сви остали сегменти, од регионалне политике, контаката са ЕУ, САД, у надлежности других институција?

МСП спроводи државну политику која има већ поменуте спољнополитичке приоритете. Европске интеграције и регионална сарадња су области у којима, поредМСП и многа друга министарства и државни органи имају, не само низ обавеза и надлежности,него и простора за деловање. Око решавања проблема Косова на међународном плану,МСП је ангажовано више од других министарстава јер је таква природа проблема.

Обнављање иинтензивирање политичких односа са несврстаним земљама је посао МСП са циљем придобијањаподршке око питања Косова и стварања простора за унапређење економске сарадње.С неким земљама је тај простор већ створен и уследиле су активности других министарставаи Привредне коморе, а закључени су и вредни извозни послови.

Тржишта тих земаља су изузетноатрактивна за нашу привреду, посебно у амбијенту актуелне светске економске кризе, али иимајући у виду наше, по обиму и асортиману, скромне извозне могућности на развијена тржишта.Интересантно је да неки од наших суседа, који су били скептични према нашем ангажовању канесврстаним земљама, сада следе наш пример и нуде сарадњу за заједнички наступ предузећа.