Српска веза Романа Продија

Кад је, пролетос, 65-годишњи Романо Проди, професор економије, вођа коалиције левог центра, постао нови премијер Италије, многи су одахнули, и у земљи и у иностранству. Други су искористили прилику да подсете јавност на "случај Телеком" и наводну Продијеву умешаност у аферу која је својевремено потресала и Италију и Србију.
Поред његових политичких присталица и оданих следбеника, Продијевом изборном победом задовољни су били и бриселски званичници, већ исцрпљени "бисерима" по којима се прославио претходни председник италијанске владе Силвио Берлускони. Подршку је Проди добио и од многобројних опонената рату у Ираку, кад га је јавно назвао "великом грешком која није решила, већ продубила проблем безбедности", и затражио опозив италијанских трупа из Ирака.

"Професор" (што му је титула, али и надимак) већ се једном опробао на месту премијера, од 1996. до 1998. године, наследивши на овој позицији Ламберта Динија, који је постао шеф италијанске дипломатије. Управо у то време је италијански (државни) Телеком купио 29 одсто акција српског Телекома, за суму од 453 милиона евра, која је у тамошњој јавности касније, а нарочито кад је власт доспела у руке Берлусконија, оцењена као претерано велика. У међувремену (2001. године) искрсло је и питање извесне нигде забележене "разлике у цени" од око 30 милиона евра.

"Професор" оспорио оптужбе

Пукао је скандал, уследила је широка парламентарна, полицијска и судска истрага (у коју су биле умешане и тајне службе више земаља), ухапшени су разни актери овог посла, па и новинари који су о њему писали, позивани су сведоци и прозивани политичари, поред осталих и Романи Проди, тада на функцији председника Европске комисије, због сумње да су били корумпирани. Продија су политички неистомишљеници из Берлусконијевог табора оптужили да је, заједно са Динијем и другима, узео милионе евра за помоћ Милошевићевој влади да што боље прода Телеком.

Од јула до септембра 2003. године италијанска, српска и европска штампа биле су преплављене текстовима о афери Телеком. Проди је новинску кампању, подстакнуту Берлусконијем, јавно назвао "бруталним политичким и медијским прогоном без преседана" и негирао све оптужбе на свој рачун. Против њега никада није била подигнута оптужница, није био званично осумњичен нити судски гоњен због случаја Телеком, а колико су италијанска јавност и гласачи поверовали у Берлусконијеву верзију, показали су и резултати овогодишњег поновног избора Продија на место челника италијанске владе.

На челу европске комисије

Познат по свом евроентузијазму и безрезервној подршци "европској идеји" и Европској унији, Проди је 1999. постао председник Европске комисије, завршивши мандат новембра 2004. За време његовог председавања, ЕУ је увела заједничку валуту, евро, и добила десет нових чланица, у највећем проширењу Уније у њеној историји.

У више наврата Проди се залагао за наставак проширења Европске уније, истичући да оно мора обухватити и (западни) Балкан. Допринео је успеху самита ЕУ и западнобалканских држава у Солуну, јуна 2003, на којем је нашем региону први пут упућен званичан позив за чланство у Унији, и обећана подршка и помоћ на путу ка тој "европској будућности".

Можда управо због симпатија према Балканцима и неугасле жеље да цео регион што пре види међу пуноправним чланицама ЕУ – а то је истакао пре неки дан и у сусрету са председником Србије Борисом Тадићем у Риму – Романа Продија неки медији поново повезују са афером око продаје српског Телекома. Да ли ће се то догађати и убудуће, сваки пут кад Проди покаже пријатељство према нашој земљи?