Srpska veza Romana Prodija

Kad je, proletos, 65-godišnji Romano Prodi, profesor ekonomije, vođa koalicije levog centra, postao novi premijer Italije, mnogi su odahnuli, i u zemlji i u inostranstvu. Drugi su iskoristili priliku da podsete javnost na "slučaj Telekom" i navodnu Prodijevu umešanost u aferu koja je svojevremeno potresala i Italiju i Srbiju.
Pored njegovih političkih pristalica i odanih sledbenika, Prodijevom izbornom pobedom zadovoljni su bili i briselski zvaničnici, već iscrpljeni "biserima" po kojima se proslavio prethodni predsednik italijanske vlade Silvio Berluskoni. Podršku je Prodi dobio i od mnogobrojnih oponenata ratu u Iraku, kad ga je javno nazvao "velikom greškom koja nije rešila, već produbila problem bezbednosti", i zatražio opoziv italijanskih trupa iz Iraka.

"Profesor" (što mu je titula, ali i nadimak) već se jednom oprobao na mestu premijera, od 1996. do 1998. godine, nasledivši na ovoj poziciji Lamberta Dinija, koji je postao šef italijanske diplomatije. Upravo u to vreme je italijanski (državni) Telekom kupio 29 odsto akcija srpskog Telekoma, za sumu od 453 miliona evra, koja je u tamošnjoj javnosti kasnije, a naročito kad je vlast dospela u ruke Berluskonija, ocenjena kao preterano velika. U međuvremenu (2001. godine) iskrslo je i pitanje izvesne nigde zabeležene "razlike u ceni" od oko 30 miliona evra.

"Profesor" osporio optužbe

Pukao je skandal, usledila je široka parlamentarna, policijska i sudska istraga (u koju su bile umešane i tajne službe više zemalja), uhapšeni su razni akteri ovog posla, pa i novinari koji su o njemu pisali, pozivani su svedoci i prozivani političari, pored ostalih i Romani Prodi, tada na funkciji predsednika Evropske komisije, zbog sumnje da su bili korumpirani. Prodija su politički neistomišljenici iz Berluskonijevog tabora optužili da je, zajedno sa Dinijem i drugima, uzeo milione evra za pomoć Miloševićevoj vladi da što bolje proda Telekom.

Od jula do septembra 2003. godine italijanska, srpska i evropska štampa bile su preplavljene tekstovima o aferi Telekom. Prodi je novinsku kampanju, podstaknutu Berluskonijem, javno nazvao "brutalnim političkim i medijskim progonom bez presedana" i negirao sve optužbe na svoj račun. Protiv njega nikada nije bila podignuta optužnica, nije bio zvanično osumnjičen niti sudski gonjen zbog slučaja Telekom, a koliko su italijanska javnost i glasači poverovali u Berluskonijevu verziju, pokazali su i rezultati ovogodišnjeg ponovnog izbora Prodija na mesto čelnika italijanske vlade.

Na čelu evropske komisije

Poznat po svom evroentuzijazmu i bezrezervnoj podršci "evropskoj ideji" i Evropskoj uniji, Prodi je 1999. postao predsednik Evropske komisije, završivši mandat novembra 2004. Za vreme njegovog predsedavanja, EU je uvela zajedničku valutu, evro, i dobila deset novih članica, u najvećem proširenju Unije u njenoj istoriji.

U više navrata Prodi se zalagao za nastavak proširenja Evropske unije, ističući da ono mora obuhvatiti i (zapadni) Balkan. Doprineo je uspehu samita EU i zapadnobalkanskih država u Solunu, juna 2003, na kojem je našem regionu prvi put upućen zvaničan poziv za članstvo u Uniji, i obećana podrška i pomoć na putu ka toj "evropskoj budućnosti".

Možda upravo zbog simpatija prema Balkancima i neugasle želje da ceo region što pre vidi među punopravnim članicama EU – a to je istakao pre neki dan i u susretu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Rimu – Romana Prodija neki mediji ponovo povezuju sa aferom oko prodaje srpskog Telekoma. Da li će se to događati i ubuduće, svaki put kad Prodi pokaže prijateljstvo prema našoj zemlji?