Biologija teška, fizika laka

Biologija najteža, geografija i fizika su lakše, hemija onako, a istorija mnogo teška – prvi su utisci malih maturanata prestoničke osmoletke „Filip Filipović” o trećem i poslednjem testu iz izabranog predmeta koji su juče rešavali i time završili polaganje trodnevnog najvažnijeg ispita na kraju obaveznog osmogodišnjeg obrazovanja. Poredeći sva tri dela završnog ispita, đaci procenjuju da im je matematika bila najlakša, pa treći test, dok je srpski jezik bio, kako kažu, najstrašniji u aktuelnom junskom upisnom roku.

Bezmalo 80 odsto učenika osmog razreda odabralo je da na trećem testu polaže geografiju (oko 42 odsto) i biologiju (oko 35 odsto), dok je nešto više od petine generacije izabralo da rešava testove sa zadacima iz istorije (oko 8,5 odsto), fizike (oko 7,5 odsto) i hemije (oko sedam odsto).

– Biologija je bila užasna, ali ne zato što nama nedostaje znanje, nego zato što su pitanja formulisana kao da je neko namerno hteo da nas zbuni. Rečenice su bile nerazumljive. Način na koji su zadaci postavljeni bio je previše komplikovan, na primer, tri reda teksta koji nema veze sa biologijom, pa mi onda treba da otkrijemo šta je zadatak i odredimo šta je rešenje. Da dočaramo lak zadatak sa vlaknima, gde je jedini tačan odgovor povrće, ali je glasio otežavajuće, otprilike ovako: ima neka hrana bogata vlaknima i ima celulozu koju naše telo ne može da procesuira, ali ta hrana stvara otpornost na bolesti creva. Pa koju to hranu treba da unosimo više da bismo zadovoljili potrebe organizma za vlaknima. A ponuđeni odgovori su bili riba, mleko, meso i povrće. Suština priče je da su mogli da postave jednostavno pitanje u kojoj od datih namirnica ima najviše vlakana. Ili bilo je pitanje koje su s testa iz biologije mogli da ubace drugarima koji su rešavali geografiju. Date su nam savane, tundre, tajge i stepe u zadatku koji opisuje kako je neko išao na putovanje sa porodicom u toku raspusta, pa pokazuje drugarima iz odeljenja fotografije sa tog putovanja i na jednoj se vidi visoka trava, jedno usamljeno drvo, antilope i zebra. Zar nije jednostavnije pitati ako se ti detalji vide na slici o kojem je biomu ili ekosistemu reč? – objašnjavaju osmaci OŠ „Filip Filipović” u razgovoru za naš list.

Navode da je među zadacima iz biologije bilo i da odrede koji organizmi izazivaju cvetanje vode i da su to alge, da je u jednom zadatku traženo da preciziraju koja se polna bolest može dobiti ako se ne koristi kondom, da su kao rešenja ponuđeni sifilis, konjunktivitis, salmonela i multipla skleroza. Sigurni su da je voljka ispravan odgovor na pitanje u kom se delu sistema organa za varenje ptica hrana skladišti, jer ptice za kratko vreme mogu da pojedu mnogo. Sistemom eliminacije pogrešnih odgovora su, kažu, došli do rešenja zadatka u kojem se tražilo da obeleže po čemu se žaba razlikuje od ptice.

Budući da se osmaci uglavnom sećaju tek nekoliko od 20 zadataka sa testa, a da su ovi mali maturanti o pitanjima i rešenjima govorili kao da imaju ispitnu kombinaciju pred sobom, nametnulo se pitanje kako su gotovo sve zapamtili. Nasmejali su se osmaci. Zatim je jedan dečak povukao rukav i na levoj podlaktici videlo se da je hemijskom skraćenicama prepisao svoje odgovore sa testa za svih 20 pitanja, a devojčica pored pokazala je deo omotnice testa koji đaci inače nose sa sobom nakon ispita i na tom listu olovkom je zabeležila svoja rešenja.

– Nema šanse da se setimo svih pitanja i odgovora, zato smo ih zapisali, da bismo mogli da proverimo sa drugarima šta je ko kako rešio, a i da bismo videli koliko bodova da očekujemo po ključu koji se svakog dana objavljuje ubrzo nakon ispita. Provalili smo da je na testovima zaista bilo rokada odgovora, u smislu svi smo imali iste zadatke, ali redosled ponuđenih rešenja nije bio isti. Ukapirali smo to već prvog prvog dana na srpskom. Drugarica koja je sedela dijagonalno iza mene videla je da sam u pitanju o nekom tekstu, da li je epika, drama ili lirika, zaokružila odgovor u sredini, a ona je obeležila odgovor koji je na njenom testu u nizu ponuđenih rešenja bio naveden kao poslednji skroz desno. Mislila je da sam pogrešila, da sam zaokružila dramu, a u stvari smo obe obeležile epiku – ukazuje jedna osmakinja.

Druga dodaje da je „zaokruživanje” nezgodno i da ih brine, jer „sad mašina pregleda testove koje smo rešili, a u kojima se u stvari ništa ne zaokružuje”.

– Ispred svakog datog odgovora se nalaze kružići koje treba da obojimo. Ako samo malo pređemo kružić, smatraće se da smo švrljali, da je kružić precrtan, i to neće biti prihvaćeno čak i da je tačan odgovor, isto tako i ako nismo hemijskom obojili više od polovine kružića. Zapisali smo svoje odgovore i da bismo što pre mogli da procenimo da li ima potrebe da podnesemo prigovor, ukoliko nam tačna rešenja nisu bodovana zbog loše obojenih kružića, možemo da podnesemo prigovor, jer je svaki poen bitan – pojasnila je.

Đaci osmaci „Filipa Filipovića” jednoglasno ocenjuju da su iz geografije pitanja bila jednostavna i lepa, na primer, kojom bojom se na geografskoj karti obeležavaju nizije, koja su najveća vodena površina na Zemlji, koja je planeta najudaljenija od Sunca, koji deo Azije ima najrazuđeniju obalu, koja reka je usekla Ovčarsko-kablarsku klisuru, koja je banja blizu Loznice...

– Fizika je bila lagana. Recimo da je najteže pitanje bilo poslednje o slobodnom padu kamena, potencijalnoj i kinetičkoj energiji, ali nama ni to nije bilo problem. U našoj generaciji je dosta dece odabralo fiziku. Imamo sjajnu nastavnicu, mnogi od nas su takmičari, tako da nam matura iz fizike uopšte nije bila teška, naprotiv, sve zadatke je mogla bez problema da reši svaka jača trojka iz fizike u našoj školi – zaključuju osmaci OŠ „Filip Filipović”.

Trodnevna provera znanja realizovana bez nepravilnosti

Svaki od tri dana završnog ispita u osnovnim školama širom Srbije prošao je bez problema i u najboljem redu, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

– Prema informacijama sa terena, nije bilo nepravilnosti, niti odstupanja od utvrđenih procedura. Polaganjem trećeg testa iz izbornog predmeta uspešno je završen ovogodišnji završni ispit za učenike osmog razreda – rekao je juče Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete. Preliminarni rezultati male mature biće dostupni u petak, 19. juna, na nivou osmoletki i na portalu „Moja srednja škola” (MSŠ), a istog dana biće omogućeno i podnošenje eventualnih prigovora. Konačni rezultati biće objavljeni u ponedeljak, 22. juna. Lista opredeljenja za upis u srednju školu (lista želja) moći će da se podnese onlajn, na portalu MSŠ ili neposredno u matičnim školama 23. i 24. juna, dok će konačni rezultati raspodele za upis po srednjim školama i obrazovnim profilima biti poznati 29. juna, podsećaju iz prosvetnog vrha.