Биологија тешка, физика лака

Биологија најтежа, географија и физика су лакше, хемија онако, а историја много тешка – први су утисци малих матураната престоничке осмолетке „Филип Филиповић” о трећем и последњем тесту из изабраног предмета који су јуче решавали и тиме завршили полагање тродневног најважнијег испита на крају обавезног осмогодишњег образовања. Поредећи сва три дела завршног испита, ђаци процењују да им је математика била најлакша, па трећи тест, док је српски језик био, како кажу, најстрашнији у актуелном јунском уписном року.

Безмало 80 одсто ученика осмог разреда одабрало је да на трећем тесту полаже географију (око 42 одсто) и биологију (око 35 одсто), док је нешто више од петине генерације изабрало да решава тестове са задацима из историје (око 8,5 одсто), физике (око 7,5 одсто) и хемије (око седам одсто).

– Биологија је била ужасна, али не зато што нама недостаје знање, него зато што су питања формулисана као да је неко намерно хтео да нас збуни. Реченице су биле неразумљиве. Начин на који су задаци постављени био је превише компликован, на пример, три реда текста који нема везе са биологијом, па ми онда треба да откријемо шта је задатак и одредимо шта је решење. Да дочарамо лак задатак са влакнима, где је једини тачан одговор поврће, али је гласио отежавајуће, отприлике овако: има нека храна богата влакнима и има целулозу коју наше тело не може да процесуира, али та храна ствара отпорност на болести црева. Па коју то храну треба да уносимо више да бисмо задовољили потребе организма за влакнима. А понуђени одговори су били риба, млеко, месо и поврће. Суштина приче је да су могли да поставе једноставно питање у којој од датих намирница има највише влакана. Или било је питање које су с теста из биологије могли да убаце другарима који су решавали географију. Дате су нам саване, тундре, тајге и степе у задатку који описује како је неко ишао на путовање са породицом у току распуста, па показује другарима из одељења фотографије са тог путовања и на једној се види висока трава, једно усамљено дрво, антилопе и зебра. Зар није једноставније питати ако се ти детаљи виде на слици о којем је биому или екосистему реч? – објашњавају осмаци ОШ „Филип Филиповић” у разговору за наш лист.

Наводе да је међу задацима из биологије било и да одреде који организми изазивају цветање воде и да су то алге, да је у једном задатку тражено да прецизирају која се полна болест може добити ако се не користи кондом, да су као решења понуђени сифилис, конјунктивитис, салмонела и мултипла склероза. Сигурни су да је вољка исправан одговор на питање у ком се делу система органа за варење птица храна складишти, јер птице за кратко време могу да поједу много. Системом елиминације погрешних одговора су, кажу, дошли до решења задатка у којем се тражило да обележе по чему се жаба разликује од птице.

Будући да се осмаци углавном сећају тек неколико од 20 задатака са теста, а да су ови мали матуранти о питањима и решењима говорили као да имају испитну комбинацију пред собом, наметнуло се питање како су готово све запамтили. Насмејали су се осмаци. Затим је један дечак повукао рукав и на левој подлактици видело се да је хемијском скраћеницама преписао своје одговоре са теста за свих 20 питања, а девојчица поред показала је део омотнице теста који ђаци иначе носе са собом након испита и на том листу оловком је забележила своја решења.

– Нема шансе да се сетимо свих питања и одговора, зато смо их записали, да бисмо могли да проверимо са другарима шта је ко како решио, а и да бисмо видели колико бодова да очекујемо по кључу који се сваког дана објављује убрзо након испита. Провалили смо да је на тестовима заиста било рокада одговора, у смислу сви смо имали исте задатке, али редослед понуђених решења није био исти. Укапирали смо то већ првог првог дана на српском. Другарица која је седела дијагонално иза мене видела је да сам у питању о неком тексту, да ли је епика, драма или лирика, заокружила одговор у средини, а она је обележила одговор који је на њеном тесту у низу понуђених решења био наведен као последњи скроз десно. Мислила је да сам погрешила, да сам заокружила драму, а у ствари смо обе обележиле епику – указује једна осмакиња.

Друга додаје да је „заокруживање” незгодно и да их брине, јер „сад машина прегледа тестове које смо решили, а у којима се у ствари ништа не заокружује”.

– Испред сваког датог одговора се налазе кружићи које треба да обојимо. Ако само мало пређемо кружић, сматраће се да смо шврљали, да је кружић прецртан, и то неће бити прихваћено чак и да је тачан одговор, исто тако и ако нисмо хемијском обојили више од половине кружића. Записали смо своје одговоре и да бисмо што пре могли да проценимо да ли има потребе да поднесемо приговор, уколико нам тачна решења нису бодована због лоше обојених кружића, можемо да поднесемо приговор, јер је сваки поен битан – појаснила је.

Ђаци осмаци „Филипа Филиповића” једногласно оцењују да су из географије питања била једноставна и лепа, на пример, којом бојом се на географској карти обележавају низије, која су највећа водена површина на Земљи, која је планета најудаљенија од Сунца, који део Азије има најразуђенију обалу, која река је усекла Овчарско-кабларску клисуру, која је бања близу Лознице...

– Физика је била лагана. Рецимо да је најтеже питање било последње о слободном паду камена, потенцијалној и кинетичкој енергији, али нама ни то није било проблем. У нашој генерацији је доста деце одабрало физику. Имамо сјајну наставницу, многи од нас су такмичари, тако да нам матура из физике уопште није била тешка, напротив, све задатке је могла без проблема да реши свака јача тројка из физике у нашој школи – закључују осмаци ОШ „Филип Филиповић”.

Тродневна провера знања реализована без неправилности

Сваки од три дана завршног испита у основним школама широм Србије прошао је без проблема и у најбољем реду, саопштило је Министарство просвете.

– Према информацијама са терена, није било неправилности, нити одступања од утврђених процедура. Полагањем трећег теста из изборног предмета успешно је завршен овогодишњи завршни испит за ученике осмог разреда – рекао је јуче Дејан Вук Станковић, министар просвете. Прелиминарни резултати мале матуре биће доступни у петак, 19. јуна, на нивоу осмолетки и на порталу „Моја средња школа” (МСШ), а истог дана биће омогућено и подношење евентуалних приговора. Коначни резултати биће објављени у понедељак, 22. јуна. Листа опредељења за упис у средњу школу (листа жеља) моћи ће да се поднесе онлајн, на порталу МСШ или непосредно у матичним школама 23. и 24. јуна, док ће коначни резултати расподеле за упис по средњим школама и образовним профилима бити познати 29. јуна, подсећају из просветног врха.