ЕУ није парни ваљак

У 2008. години цариници ЕУ запленили су 178 милиона лажне и сумњиве робе. Годишње се у Србији употреби и баци око милијарду и по пластичних кеса. У свету сваког минута 380 жена остане у другом стању. Количина хране бачена у Италији може да истреби глад у Етиопији. Највише „Фејсбук” корисника у ЕУ имају Велика Британија (20 милиона), Француска (11,5) и Италија (10,5 милиона), док су процене да ову друштвену мрежу у Србији користи око милион и по људи.

Ово су неки од података које смо пронашли на страницама „Европског дневника” који ће ових дана бити стављен на клупе свих ученика других разреда трогодишњих и четворогодишњих школа у Србији, а који користи и 3,5 милиона њихових вршњака у ЕУ.

Дневник се, по речима министра просвете др Жарка Обрадовића, по други пут дели ђацима у Србији, после позитивних реакција наставника и ученика завршних разреда средњих школа који су први добили ову књижицу. Овога пута је припремљено 75.000 примерака, као и 3.000 приручника за наставнике, а читав пројекат финансира Делегација ЕУ у Србији. Део садржаја написала је Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије.

Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ у Србији, истиче да је Србија једина земља изван Европске уније у којој је издат овај дневник, који се као наставно средство користи од 1995. године и штампа се на свим језицима свих 27 земаља ЕУ.

– Намера је да се ђаци упознају и приближе вредностима које промовише ЕУ, да разумеју политику и надлежности ЕУ и то како се оне директно примењују у борби против климатских промена, контроли безбедности хране, снабдевања енергијом… Тако ће сазнати и које су предности уласка у ову европску породицу – објашњава амбасадор Дежер.

На почетку дневника ученик треба да упише личне и податке школе, као и име и телефон особе коју треба контактирати у случају нужде. Књижица је подељена на шест поглавља – Србија и ЕУ, Европа и ја, Моја права, моји избори, Моје природно окружење, Моје здравље, моја безбедност и Друштво у којем живим.

Ученици ће тако научити да је први ЕУ уговор склопљен још 1951. године, да 12 звездица на застави не представља број држава, да у Европском парламенту седи 736 посланика, да су први званични односи између тадашњих Европске заједнице и СФРЈ успостављени још 1967. године, да укупна помоћ Европске комисије Србији од 2000. до 2011. године износи две милијарде евра…

Представљено је и најновије истраживање Канцеларије за европске интеграције, које говори да 65 одсто становника подржава учлањење наше земље у ЕУ и да највећу подршку дају млађи, образованији и урбанији део становништва. Постоје и регионалне разлике – подршка је најснажнија у Београду, следи Војводина, па централна Србија.

„Замислите да са групом пријатеља делите неку кућу. Сматрате да је добро да ствари обављате заједно (кување, журке, одлазак на одмор...), али сте установили правило да се ништа не предузима без пристанка свих укућана. Након неког времена схватите да, мада су ствари које радите заједно успешне, не чините баш много тога, јер је тешко постићи сагласност свих. Убрзо закључујете да би вам, дугорочно гледано, било боље да неке ствари ипак урадите, иако се са њима слаже само већина... Мада људи често мисле да је ЕУ налик парном ваљку који врши притисак на све народе да раде оно што не желе, она не може учинити ништа без пристанка већине својих чланица”, читамо у Дневнику.

Посебан део ове публикације посвећен је образовању, Болоњском процесу и студирању у иностранству. Садашњи средњошколци имају на располагању бројне сајтове о стипендијама, акредитованим факултетима у Србији, програмима ЕУ који су отворени за студенте у Србији од 2004. године, као и могућности за волонтирање и посете својим вршњацима и школама у Европи. Аутори Дневника ученицима у Србији поручују да мисле барем 10 година унапред када се опредељују за будућу професију, али дају и јасне сигнале у ком правцу треба да гледају, наводећи да чланице ЕУ највише улажу у истраживања, нове технологије и екологију, као и да су потребни стручњаци за лобирање, односе с јавношћу, европско право и међународну политику…

Ту су и савети за покретање сопственог бизниса и где да се тражи посао, како да се напише мотивационо писмо, а млади могу да сазнају и како да се заштите на интернету, која су права потрошача, шта је дискриминација. како да се комуницира са особама са инвалидитетом, како се одбранити од насиља, а како помоћи жртви насилничког понашања.

На крају дневника је дат распоред часова, периодни систем елемената и корисне интернет адресе, као и подаци о површини, становништву, незапосленост, престоници и БДП по становнику свих земаља чланица ЕУ и Србије.