Помоћ ЕУ за Голубачку тврђаву, општине, пруге…

После слања одговора на питања из Упитника Европске комисије, у влади почиње још један „европски посао”:припрема пројеката који би требало да буду финансирани из претприступног европског програма ИПА за 2012, као и пројеката за које новац треба да обезбеде билатерални донатори.

„У априлу се очекује да буде одобрен програм ИПА 2011, чија је вредност 190 милиона евра”, каже, за „Политику”, Огњен Мирић, заменик директора Канцеларије за европске интеграције и координатора фондова ЕУ. Та бесповратна средства, према Мирићевим речима, требало би да буду утрошена, рецимо, за обнову Голубачке тврђаве (6,5 милиона евра), неке програме развоја општина дунавског слива (18,5 милиона евра), јачање капацитета Државне ревизорске институције, реформу правосуђа и борбу против организованог криминала, (са 10,5 милиона евра), припрему пројектне документације за железничку пругу Нови Сад–Суботица, али и измештање пруге из центра Ниша (у вредности 8,5 милиона евра).

Подсетимо, као потенцијални кандидат за чланство, Србија данас има право да користи новац само из два, од пет делова програма ИПА, тако да из Брисела стиже помоћ која је намењена за транзицију и изградњу институција, као и за прекограничну сарадњу.

У нади да ће крајем ове године добити кандидатски статус, земља ће, како каже Мирић, са којим смо разговарали о корацима који ће бити учињени како би овде дошла што већа помоћ из ЕУ, „у овој години интензивно радити и на припремама за коришћење преостале три ИПА компоненте” – за регионални развој, развој људских ресурса и рурални развој – које, иначе, могу да користе само кандидати. У перспективи, та средства требало би да буду знатно већа од оних која су у овом тренутку доступна Србији. Поред тога, наш саговорник истиче и да се ускоро очекује расписивање нових позива у оквиру програма прекограничне сарадње, а биће настављен и рад на већ oдoбреним пројектима за које је новац обезбедила ЕУ у претходним годинама. Реч је о реконструкцији високообразовних институција (22 милиона евра), програму развоја општинске инфраструктуре (31 милион евра) и спровођењу стратегије за борбу против дрога (4 милиона евра).

Мирић подсећа да је Божидар Ђелић, потпредседник владе за европске интеграције, прошле године, као национални ИПА координатор, потписао споразуме вредне 253,2 милиона евра за коришћење средстава из првопоменутог фонда за помоћ у транзицији и изградњи институција.

Неки од пројеката у оквиру тог пакета су: друштвено-економски развој 25 општина југа и југозапада Србије (15 милиона евра), развој општинске инфраструктуре (31 милион евра), реформа државне управе (6,5 милиона евра) и реформа високог образовања кроз Темпус програм (7 милиона евра). Биће пружена и помоћ Агенцији за борбу против корупције и Дирекцији за одузимање бесправно стечене имовине (око 5 милиона евра).

Лане су потписани и споразуми из програма прекограничне сарадње, вредни 3,8 милиона евра. Истовремено, одобрено је 155 пројеката у оквиру раније потписаних споразума и конкурса. „За највећи број одобрених пројеката уговори су већ потписани и њихова реализација је почела. Кроз одобрене пројекте финансирају се мали инфраструктурни прекогранични пројекти, пројекти економске сарадње, као и активности везане за заштиту животне средине, туризам, културу, пољопривреду, образовање, истраживање и развој, запошљавање, институционалну сарадњу”.

Али, помоћ није стизала само из ЕУ.У прошлој години потписани су и финансијски споразуми са САД, (18 милиона долара), Норвешком (7 милиона евра) и са Шведском (10 милиона евра).

Занимљиво је да су укупна донаторска средства намењена Србији, кроз тзв. концесионалне кредите (који представљају развојну помоћ) и бесповратна средства у протеклој деценији износила су око 6,2 милијарди евра. Највећи појединачни донатори у том периоду били су ЕУ, Немачка, САД, Јапан, Шведска, Швајцарска и Норвешка. „Никако не треба заборавити ни значај пројеката који су реализовани од стране осталих партнера из међународне заједнице”, наглашава Мирић.