Казнени фронт

Од нашег сталног дописника

ВАШИНГТОН, 15. октобра – Северна Кореја је већ важила за најизолованију земљу данашњице, а од јуче је још изолованија, одлуком Савета безбедности УН да јој заведе строге санкције због њене нуклеарне пробе изведене прошлог понедељка. Истим поводом су се испоставиле и две глобалне новости: велике силе су показале да могу да створе заједнички фронт, у овом случају казнени, и да једина суперсила, САД, не може да наметне свој метод као општи за решавање растућег светског изазова.
Овакве стратешке далекосежности покушао је да оспори, као гост на седници СБ, севернокорејски амбасадор Пак Гил Јон оптужбом да је осуђујућа резолуција донета на "начин сличан гангстерском", да би "повећање америчког притиска" његова земља доживела као "објаву рата". Али, чак и силе којима Пјонгјанг верује – Кина и Русија – сложиле су се да га треба "примерено" казнити за кршење међународног права којим је забрањено ширење атомског наоружања. Ствари су, очигледно, поприлично "поодмакле", констатују аналитичари, тако да су Пекинг и Москва први пут пристали да се Северној Кореји заведу санкције…

Задатак за све земље

Једногласно (15:0) усвајање Резолуције 1708 с казненим мерама Пјонгјангу показало је још једну значајну новину: да постоји бар зачетак универзалне воље да се никоме не одобри да ради шта му се прохте науштрб глобалне, па и регионалне безбедности. Тако је Северној Кореји наложено да обустави нуклеарне и пробе балистичких ракета и одрекне се целокупног тог неподобног арсенала, док је Вашингтон био принуђен, после примедби Кине и Русије да би то само погоршало већ ионако напету атмосферу, да одустане од захтева да јој се припрети непосредном употребом силе.

Да ли је то почетак ширег мултилатерализма и увод у нову врсту усаглашавања великих сила унутар У, за решавање регионалних проблема, уз поштовање несавршеног, али важећег међународног права – питање је на које ће стратези тражити одговор наредних дана и месеци. У међувремену, по јучерашњој резолуцији, све земље добиле су нови задатак – да у року од 30 дана известе новопроглашени комитет, који чине чланице Савета, о томе шта су предузеле за остваривање проглашених санкција.

Резолуцијом се, наиме, свим чланицама УН забрањује да тргују нуклеарним и балистичким материјалом са Северном Корејом, као и тенковима, артиљеријом великог калибра, ратним авионима и бродовима. Уз то се од њих захтева да замрзну спољне севернокорејске фондове, са извесним изузецима, махом за хуманитарне потребе, као и да не дозволе путовања у иностранство личностима из Пјонгјанга повезаних с проскрибованим наоружавањем. Прекршајем обавеза сматраће се и извоз луксузне робе тој земљи, за шта Американци тврде да је мера против приватних навика тамошњег лидера Ким Џонг Ила.

Најделикатнији је налог за претрес "сумњивих испорука" Северној Кореји и из ње. То, практично, значи да почиње велика акција широм планете – пресретање бродова и других транспортера за које се процени да имају поменути недозвољени товар.

Одмах по изгласавању резолуције, Кина је себе изузела од извршавања такве обавезе. Јер, како је рекао њен амбасадор Ванг Гвангја, примена те мере би могла да изазове "конфликте са озбиљним последицама по цео регион". Поједини аналитичари слуте да би то могло да се испостави као "рупа у зиду санкција", док други процењују да Пекинг тако жели да одржи отвореним канал за утицај на Пјонгјанг.

До јуче усвојене резолуције дошло се после шестодневних преговора, које је руски амбасадор Виталиј Чуркин окарактерисао као "напете", између пет сталних чланица Савета. Иако није предвиђена војна акција, амерички амбасадор Џон Болтон тврди да је и "Америка остварила оно главно што је желела", а што се може препознати у појачаним мерама контроле транспорта како би се "онемогућило нуклеарно снабдевање Ирана и терориста".

Овдашњи познаваоци листом тврде да су САД ипак морале да се одрекну мере коју су сматрале најважнијом – претње војном акцијом, да би одобровољиле Кину и Русију за проглашење санкција, оваквих какве су усвојене.

Уступци и потребе

Данашњи "Вашингтон пост" у уводнику замера таквом аранжману, оцењујући да он обухвата и неизречене "уступке". По њему, то су: 1. уважавање чињенице да је "Кини више стало да очува Кимов режим, него да га разоружа", јер стрепи да би промена власти тамо могла да је заспе лавином избеглица, док јој истовремено он служи и као "препрека ширењу утицаја САД у региону; и 2. да је прихваћена игра с Москвом да "сваки добитак САД на једном пољу мора да буде компензиран" добитком Русије на другом пољу, па се као пример наводи да је уочи изјашњавања о Северној Кореји Вашингтон пристао на резолуцију којом се "даје легитимитет присуству руских трупа у Грузији"…

Очигледно је, међутим, да је Америци било стало да на фронту према Северној Кореји не остане без подршке Москве и Пекинга, без чијег учешћа је тешко замислити излаз из ћорсокака на Далеком истоку. Најбољи приступ нуклеарним проблемима у Азији (уз Пјонгјанг, ту је још и Техеран) за Америку подразумева сарадњу с Кином и Русијом, констатује "Њујорк тајмс". Уз напомену да се ситуација после пада Берлинског зида сада прилично променила и да је суперсили потребно знатно више партнера за решавање великих међународних проблема, него што их је имала кад је кренула у по њу све неугоднији рат у Ираку.

Овако или онако, чини се извесним – нова фаза у односима међу великим силама. Остаје да се још мало сачека, како би се видело да ли се она исцрпљује у случају Северне Кореје, позване да се врати преговорима, или најављује низ компромиса о другим важним питањима.

-----------------------------------------------------------------------

Столица, ципела…

Од нашег сталног дописника

ВАШИНГТОН, 15. октобра – Кад је "одбацио" казнену резолуцију изречену својој земљи, севернокорејски амбасадор је јуче напустио седницу Савета безбедности УН. Показујући на празну столицу, амерички амбасадор је критиковао тај чин и рекао да га подсећа на догађај кад је "Никита Хрушчов ципелом ударио о сто Генералне скупштине" (већ анегдотски потез бившег совјетског лидера, пре више од 40 година, у оквиру хладноратовског препуцавања).

Руски амбасадор Виталиј Чуркин је после овакве опаске од председавајућег Јапанца Кенза Ошиме затражио интервенцију. "Искористите Ваш утицај", рекао му је, и "обесхрабрите оваква неумесна поређења".

---------------------------------------------------------

Друго нуклеарно доба

Од нашег сталног дописника

ВАШИНГТОН, 15.октобра – Северна Кореја се недавном подземном пробом категорисала као девета атомска сила, а стручњаци упозоравају да би трка у нуклеарном наоружавању могла да поприми још знатно шире размере. Више од 40 земаља располаже техничком вештином, а неке од њих и потребним материјалом за прављење атомске бомбе, указује данас "Њујорк тајмс", позивајући се на процене међународних експерата.

Расте ризик, упозорава се у студији тог листа, од уласка у "друго нуклеарно доба", у којем би многе државе могле да престану да се уздржавају од прављења атомског оружја"…