Икеа ближа Бубањ потоку

У најужи избор за први продајни објекат компаније Икеа у Београду ушле су локација Института за сточарство у Земуну уз загребачки аутопут и плац у близини наплатне рампе Бубањ поток. Из неколико извора блиских овој компанији и градској влади „Политици” је речено да је Икеа ближа овој другој варијанти и да је највероватније близу договора о куповини земљишта од фирме „Еуросалон”.

Министар трговине Слободан Милосављевић, који је недавно најавио да ће Икеа у Србији уложити 800 милиона и да ће у догледној будућности отворити неколико трговинских центара у нашој земљи, јуче није имао одговор на питање да ли је Икеа уговорила куповину земљиште у Бубањ потоку и да ли су пропали преговори са Владом Србије о продаји плаца Института за сточарство. Упутио нас је на шведског произвођача намештаја.

У Икеи кажу да се ни са ким нису договорили, нити потписали куповину било које локације у Београду.

„Као што смо и раније коментарисали и објашњавали у вези са статусом своје инвестиције у Србији, фокус су нам и даље изградња прве робне куће Икее и трговачког центра у околини Београда, о чему водимо преговоре. Осим тога, радимо и на унапређивању и проширивању сарадње са већ постојећим домаћим произвођачима намештаја и производа за уређење дома. Када целокупан поступак буде финализиран, бићемо у могућности да дамо више информација” – наведено је у писаном одговору ове компаније.

У „Еуросалону” су, при недавном покушају да проверимо ову информацију, такође негирали постојање било каквог уговора о купопродаји. Али сама чињеница да је „Еуросалон”, који у Бубањ потоку поседује двадесетак хектара, наручио израду плана детаљне регулације указује да се тамо нешто спрема. У супротном зашто би неко финансирао израду плана, који подразумева измештање наплатне рампе, ако не планира да гради или прода земљиште.

Основна предност плаца уз нишки аутопут је непостојање конкуренције. Други разлог за евентуално одустајање од Института за сточарство јесте цена земљишта. Држава је за квадратни метар тражила око 50 евра. Док је у децембру једна банка, да би наплатила хипотеку, огласила продају плаца у непосредној близини за 10 евра, а у време највеће експанзије, пре две, три године, земљиште је продавано за око 30 евра. У исто то време, поређења ради, квадрати метар земљишта у Бубањ потоку коштао је око 20 евра.

„Политикин” саговорник упућен у ову материју каже да је цена коју је држава одредила исувише „јака” и да њу нико не може да плати, сем можда компаније Икеа. Јер, реч је о 70 хектара, за које додатно треба платити преименовање пољопривредног земљишта у грађевинско, што изискује плаћање додатних од 20 до 50 одсто тржишне вредности. Надајући се да ће Икеа доћи у Србију, Београд је припремио план детаљне регулације. Али је и земљиште из треће зоне пребацио у другу тако да се Аеродром „Никола Тесла” и новобеоградски Трећи булевар налазе у истој зони. То за градску касу значи више новца од накнаде за уређење земљишта. 

У пакету договора са државом, пре две године је спомињана и  изградња фабрике, па и бесплатно уступање земљишта ако запосле одређен број радника. Икеа је своје стручњаке слала у обилазак Лознице, Сремске Митровице, Кучева и још неколико места на истоку Србије, мада је била прилично уздржана у изјавама о градњи фабрике.   

„Политици” је јуче у Влади речено да Икеа никада није дала јасан предлог о отварању фабрике, па јој никакви подстицаји и овластице нису ни нуђени.

У десетогодишњем плану ове компаније за Србију наведено је повећање обима производње домаћих произвођача намештаја, отварање четири робне куће и исто толико шопинг центара пошто су нашу земљу, због величине тржишта, одредили као центар региона.

Нешто од тога Икеа је већ испунила. Са „Симпом” је потписала уговор вредан 5,5 милиона евра о извозу софа у продајне објекте те компаније у Русији. Такође, договорена је испорука „Симпових” софа на тржишта Италије, Шпаније и Португала. У део новоотворене фабрике која производи дечије креветиће Икеа је уложила пола милиона евра. 

Осим тога, шведски произвођач намештаја је инвестирао пола милиона евра у унапређење производње фабрике „Јасен Лукић”.

М. Авакумовић

Д. Мучибабић