И балерине беже из Каира

Трг Тахрир, епицентар политичких потреса који су уздрмали египатску престоницу и целу земљу, недалеко је од Каирске опере. У том модерном комплексу зграда, које су као из „мешовитог брака” западне и оријенталне архитектуре, налази се и Балет, данас готово преполовљен, јер су сви странци у њему напустили Каиро. И наша мала тамошња играчка колонија, пет балерина, на брзину се спаковала и вратила кући. Лик у тој причи, који личи на многе филмске, јесте и млада Београђанка Мина Ковачевић.

Уочи најављених протеста, каже, стање у Каирској опери било је редовно, радило се пуном паром, јер је за крај фебруара планирана премијера „Лабудовог језера”.

„Ја сам”, каже „увежбавала неколико сола у представи, Ања Ахчин спремала је главну улогу, Одету – Белог лабуда, и друге наше балерине – Тијана, Ана и Николета – биле су веома ангажоване. Осим тога, са педагогом Балета Париске опере за пролеће је требало да припремимо још једну важну премијеру – ’Свиту у белом’ Сержа Лифара. Сада више не знамо шта ће од свега тога бити.”

Лепе слике из балетске сале изненада су замениле неке другачије, узаврелог града од протеста, полицијских кордона, тенкова, полицијског часа... Појачане униформисане снаге појавиле су се и као чувари Опере, тог истинског „замка културе” на чијој је позорници, у новембру, у шта смо се лично уверили, лепог успеха имао Балет београдског Народног позоришта са своје две представе „Ко то тамо пева”.

„И саме смо у томе уживале и биле поносне због изванредног пријема на који је наишла београдска представа. Знамо да је то део договорене сарадње две позоришне куће и потајно смо се надале и узвратном гостовању, да и ми можда заиграмо у Београду”, каже балерина која никад није наступала у родном граду.

Мина Ковачевић је своје балетско школовање почела у Београду, а завршила у Хамбургу, код чувеног Џона Нојмајера. После се усавршавала у Манхајму, играла у Опери у Карлсруеу, а већ четврту годину има ангажман у Каирској опери. Данас као некакав уметник-избеглица, са Ањом и Тијаном, привремено вежба са играчима Народног позоришта, док су Ана и Николета продужиле до Крагујевца, где им живе породице.

А њихова последња представа у Каиру, која није била балетска већ прва вест у медијима широм света, била је заиста драматична.

„Кад смо видели позориште под тако великом стражом било нам је јасно да се крупне ствари догађају, премда нам је речено: ’Настављамо са радом, ближи се премијера’. Али, атмосфера неизвесности све нас је прождирала. Ускоро, није се више могло ни стићи до позоришта. Завукли смо се у своје куће, јер банде су користиле хаос у граду. Мушкарци наоружани свим и свачим смењивали су се на стражама испред кућа, у улици и кварту. Организовали су самозаштиту. Кад радње раде, хлеба обично није било. Срећом, ми балерине и иначе се не преждеравамо. Тек, ми странци схватили смо да је време за евакуацију.”

Наша балетска опрема, додаје она, остала је закључана у позоришним гардеробама.

„Обећане су нам повишице, а нисмо ни плате могли подићи. Главни проблем, наравно, био је како отићи. Карта се, евентуално, могла купити само на аеродрому, чекајући у дугим редовима за авионе за ’негде’. Неки од наших колега су и по два дана спавали на аеродрому. Особље амбасаде Србије било је заиста ефикасно. Убацили су нас у ’Јатов’ авион, али на путу је била и међустаница Хургада, на Црвеном мору, где су укрцани још неки наши путници”, испричала нам је Мина Ковачевић.

И, као птице селице, полетели су на север – у стара станишта. А кад ће назад, на југ, зависи од догађаја на политичкој позорници. Потреси су, изгледа, све мањег интензитета. Знаће се ускоро, као и за премијере обећане публици.

Мухарем Шеховић

------------------------------------

Има је и на модној писти

Лепа, висока, витка, Мина Ковачевић је у Египту и позната манекенка. Има је на ТВ, у часописима, на модној писти. Био је петак, тамо нерадни дан, па и у позоришту, али не и у ТВ студију где је Мина кренула на модну ревију. Међутим, тог врелог петка улице су биле блокиране, телефони су престали да раде, све је стало... „Ваљда и та моја мода, коме је било до тога. И данас не знам да ли је тај програм на који нисам могла да стигнем уопште емитован.”