Тачка на поделе и сујете

Тешке прилике су небројано пута кроз историју терале српски народ на саборност, на окупљање и јединство зарад опстанка. Јуче је то био успешан покушај "Политике" и "Спортског журнала" да направе збор кошаркашких посленика у тренуцима када у нашем трофејном спорту догорева до ноката, с намером да се створи повољна клима за његово усправљање.
У концертној сали Београдске филхармоније окупило се око педесетак истакнутих тренера и бивших играча, некадашњих и актуелних руководилаца савеза, клупских функционера, представника кошаркашких области... О узроцима и последицама суноврата наше кошарке говорило се отворено, без устезања и с искреном потребом људи који су јој посветили животни век да јој осветле пут.

Време ће показати да ли је "Политикина" и "Журналова" акција била делотворна. Један од наговештаја њене плодности могу да буду подсећања неколико говорника како су пре више од десет година последњи пут присуствовали сличној трибини после које је наша кошарка још једном упловила у златно доба. Неко је јуче при крају чак упозорио да се такав бескомпромисан а конструктиван глас никада није чуо на седницама скупштине савеза. Тамо и у осталим органима не одјекује због сујете, подела, потпуног неповерења, лобија, клубаштва и других лоших појава које су се вргле у спорту којим смо се поносили, речено је између осталог.

Сабор је отворио почасни генерални секретар Светске кошаркашке федерације (Фиба) и почасни председник наше кошаркашке организације Борислав Станковић. Истичући да су "Политика" и "Спортски журнал" приредили јединствену прилику да се говори о будућности кошарке код нас, недвосмислено је ставио до знања да је то "скуп кошаркашких заљубљеника који желе добро свом спорту, а не скуп за или против неког".     

За председавајућим столом седео је и генерални директор КС СЦГ Предраг Бојић који је следећи узео реч. Као глава кошаркашке организације и у међувлашћу у њој покушао је да охрабри друге да стање није безизлазно и да можемо да будемо оптимисти уколико се ујединимо око једног циља. 

После његовог кратког излагања Станковић је позвао присутне да се јављају за реч и излажу на бини. Сви су се, међутим, устезали да пробију лед па је један од утемељивача наше кошарке опет морао да се лати микрофона дајући смернице за разговор. Станковић је желео да се мање говори о проблемима, који су очигледни, а више о предлозима за решење.

На бину је први изашао некадашњи репрезентативац Драган Капичић, члан српске делегације у одлазећем КС СЦГ.

– Узрок кризе су људи, а у кошарци је све више оних који јој суштински не припадају. За мене је неприхватљиво да неко улази у кошарку с позиција бизниса и политике. Због тога се и јавља превласт личног над општим. О кадровима не треба говорити поименице, него о профилу људи који умеју да створе здраву климу за опоравак наше кошарке.

Потпредседник Партизана Ђорђе Чоловић је рекао следеће:

– О стању у нашој кошарци довољно говори то што је за меч Партизан – Звезда продато само 1.500 карата по цени од само 400 динара. Законом о спорту треба да се уреди финансирање клубова. Партизан од државе никада није добио ни један једини динар. Догодине ће сто одсто фирми да буде приватизовано, али ни једна неће да даје паре за спорт, јер није сигурна у шта улаже. Треба видети који клубови у Србији могу да изнесу терет професионализма, који је то минимум годишњег буџета. 

Посебно поглавље је стручни рад. Зашто се у раду с малдима не анимирају Русо, Ђуровић, један Мока Славнић који је у ватру бацио Сашу Ђорђевића у Партизану, Дражена Петровића у Шибенки, Кукоча и Рађу у Југопластици, четири највећа играча бивше Југославије. Тога нема ни на видику. У кошарци треба да буду људи који 24 часа живе с њом.

Наш прослављени репрезентативац Зоран Славнић једини није говорио с микрофона на бини него је сео пред саговорницима желећи да атмосфера буде приснија. Сматра да је криза наше кошарке почела с Олимпијским играма у Сиднеју 2000 (шесто место) и да је струка највећи кривац:

– Стручни савет је поименице изузетан, али је количина сујете у њему несхватљива. То не причам по оној народној да се чешеш где те сврби с обзиром да сам и ја фигурирао као могући члан. Једноставно, не дозвољавам да о судбини наше кошарке одлучују они који су у иностранству. Из личног искуства знам да они имају искривљену слику кошаркашке стварности. Друго, неприхватљив је начин на који је изабран селектор. Изабран је Шакота, а ниједан није за њега. Поставили су га Дуда Иввковић, коме нико не опонира, и Драган Кићановић, председник Савета. Зар се тако бира селектор, – упитао се Славнић.

О кризи су говорили и Драгослав Ражнатовић и Небојша Човић, бивши председници савеза, Братислав Ђорђевић, члан радне групе за реорганизацију Стручног савета КСС, Бранко Ковачевић, некадашњи кошаркаш Звезде, признати тренер Јанко Луковски, Горан Дајовић, председник статутарне комисије и други.

-----------------------------------------------------------

Закључци сабора

Када су исцрпљене суштинске теме о узроцима и последицама кризе наше кошарке Бора Станковић је предложио да буде донесено неколико закључака. Они не могу да имају обавезујућу снагу пред кошаркашком организацијом, али су усвојени једногласно као предлог који ће да јој упути радна група. Закључци су следећи:

- да Кошаркашки савез Србије учини свеобухватну анализу стања у нашем трофејном спорту

- да се лига професионализује, да се оснује удружење клубова и да савез упути захтев Унији европских кошаркашких лига (Улеб) за пријем у њу

- да се организација устроји по председничком систему то јест да председник савеза бира сараднике и одговара за свој и њихов рад

- да се професионализују функције у савезу (генерални директор, председник Стручног савета, службеници...)

- да се што пре сазове изборна скупштина која би усвојила статут, а не обрнуто, да се статут усваја актуелна скупштина

- регионализација система

- стање у друштву не сме да буде оправдање за суноврат наше кошарке