Пријепољци бране Лим

Пријепоље – Сачувајмо реку Лим и климу овог краја, нећемо хидроцентрале... То су јуче, на протесту организованом код зграде Скупштине општине Пријепоље, поручили представници више еколошких, невладиних, спортских и других овдашњих организација, обједињени у Координациони одбор за заштиту реке Лим. Повод овог протеста су припреме канадске компаније „Рев“ да на Лиму код Бродарева гради две хидроелектране, на основу енергетске дозволе добијене у Министарству енергетике Владе Србије.

– Управо данас истичу дозволе издате „Реву“ на две године, па ми на овај начин апелујемо на министарство да их даље не продужава, односно да ником ко атакује на хидропотенцијале Лима то право не да – каже за „Политику“ један од организатора скупа Драгољуб Симовић, познати лимски сплавар, планинар и еколог, па образлаже:

– Изградњом електрана, уз потапање многих простора (као и једног живог гробља у селу Грачаници чему се противи Исламска заједница), пореметила би се клима у овој котлини. Пријепољцима који се баве воћарством и повртарством то би створило озбиљне проблеме. Ето, стари памте да овде некад није било магле, па је градњом ХЕ Потпећ и она почела да се појављује. А шта тек да очекујемо кад буду централе код Бродарева. Представници „Рева“ у минуле две године, откад им важи дозвола, нису нашли за сходно да народ овог краја упознају с конкретним стварима: где ће се бране градити, куда ће путеви водити, шта ће под водом остати, све око тога се нешто „муља“. Нејасно је и колико би средстава припало општини Пријепоље: помиње се 0,04 одсто од бруто прихода од рада електрана, и то бројком од око пет милиона долара, што би практично значило да би се приходи инвеститора мерили преко целе милијарде долара. Па онда је боље и исплативије да, ако се већ граде, ове централе подиже Србија, а не стране компаније – напомиње Симовић.

На јучерашњем протесту у Пријепољу, који је симболично почео у минут до подне, прочитана је декларација као опомена упућена свима који би да наруше лепоту Лима и живот људи у овом крају, те апел Министарству енергетике за размишљање да ли ће и коме дати енергетску дозволу. На скупу је, поред осталих, говорио и Драгољуб Зиндовић, председник општине Пријепоље, рекавши да је цео овај посао око централа нејасан и магловит, јер „Рев“ ни за две године од добијања дозволе није стигао да заврши потребну документацију. Кад смо га питали да ли је општина Пријепоље до сада било како учествовала у припремама за овај подухват, одговорио нам је: „Општинска управа није о овој градњи до сада издала никакав документ нити дала било какву логистику, али за појединце не могу да гарантујем“.

 У жељи да о овом подухвату чујемо и став инвеститора, разговарали смо са Марком Росићем из компаније „Рев“, координатором пројекта градње хидроцентрала Бродарево 1 и Бродарево 2. Он нас је најпре упознао да ће енергетска дозвола за овај посао ових дана бити продужена, Министарство енергетике ушло је у процедуру продужења и то се уопште не доводи у питање.

– Компанија „Рев“, која ради у области енергетике и фокусирана је на развој обновљивих извора енергије у Србији, до сада је инвестирала седам милиона евра у пројекат изградње ХЕ Бродарево 1 и Бродарево 2. „Рев“ д. о. о. послује у складу са српским законодавством и правилницима и одредбама Министарства за рударство и енергетику, Агенције за енергетику Србије и осталих надлежних институција. На основу већ добијених дозвола и сагласности компанија спроводи припремне радове поштујући закон и интересе локалне заједнице. Отворене су две локалне канцеларије: једна у Пријепољу и инфо-центар у Бродареву са шесторо запослених, а пројектанти у компанији водећи су стручњаци у области хидроинжењеринга. Циљ компаније је да будемо партнери локалне заједнице, желимо да наши пројекти донесу просперитет тој средини и да успоставимо сарадњу на обострано задовољство – изјавио је „Политици“ Росић. А на питање да ли се зна износ накнаде који ће „Рев“ уплаћивати у пријепољски буџет одговорио је: „Како је пројекат у фази развоја, још увек немамо прецизне информације о томе колики ће бити износ тих такса. То ће се прецизније знати кад крене производња“.

Бранко Пејовић