Саркозија муче туниске грешке

Француски председник Никола Саркози је под великим притиском да смени министарку спољних послова Мишел Ајо Мари након што је у јавност доспела информација да је уживала гостопримство туниског тајкуна, блиског свргнутом председнику Зину ел Абидин бен Алију. Министарка је признала грешку да је прихватила услугу режима који је отишао са власти у такозваној јасмин револуцији прошлог месеца, пише лондонски „Телеграф”.

Ове контроверзе су француском председнику, ипак, донеле велике непријатности баш у тренутку када покушава да спасе пољуљани кредибилитет француске дипломатије као и свој рекордно ниски рејтинг. Саркози се није званично огласио поводом инцидента, али извор из Јелисејске палате је открио француским новинарима да је Ајо Мари „у опасности”.

„Ту нешто смрди. Не видим како она може да остане на положају”, преноси париски „Монд”.

Шефица француске дипломатије је признала да се двапут возила приватним авионом туниског тајкуна Азиза Миледа за време свог децембарског одмора са мужем и родитељима. Овај бизнисмен познат је по уским везама са једном од најомраженијих режимских фигура Белхасаном Трабелсијем, братом Бен Алијеве супруге Лејле.

Мишел Ајо Мари је изазвала гнев нације и када је прошлог месеца, неколико дана пре бекства Бен Алија из Туниса, предложила да Француска обучи туниску полицију како да ефикасно разбије демонстрације на улицама.

У првој реакцији на медијске прозивке министарка је одговорила: „Када сам на одмору, нисам министарка иностраних послова.”

У међувремену је, међутим, под притиском критика јавности променила своје мишљење.

„Министри имају много посла и с времена на време нам је потребан одмор и у тим тренуцима заборавите на своју функцију. То је била грешка и то сада схватам”, рекла је она неколико дана касније и додала да нема шансе да икада више понови грешку и за време министарског мандата крочи у неки приватни авион.

Опозиција захтева да Ајо Мари преузме одговорност за грешке у просуђивању.

„У англофоним земљама одавно би била принуђена да поднесе оставку”, поручио је Жан Мар Орол, лидер социјалиста у парламенту.

И у туниском министарству иностраних послова је одјекнула афера са Мишел Ајо Мари. Шеф дипломатије Ахмед Унаис је изјавио да је одувек сањао да упозна своју француску колегиницу.

Ова изјава је извала бунт код запослених у министарству који су се јуче окупили захтевајући оставку Ахмеда Унаиса, преноси Ројтерс. Око 300 службеника је поручило да министар својим изјавама показује да не поштује револуцију и да је крајње неприхватљиво да наставе да раде са њим.

У самој Француској испади Мишел Ајо Мари су дошли баш у време када се земља носи са критикама међународне заједнице за неадекватну реакцију на ситуацију у Тунису, упркос томе што је влада ускратила азил Бен Алију и његовој породици.

Прошле недеље је премијер Франсоа Фијон потврдио да је влада одобрила допремање граната са сузавцем у Тунис 12. јануара, дан пре пада режима, мада је Министарство иностраних послова ову испоруку суспендовало шест дана касније.

Скандал је последња ствар која је тренутно потребна Саркозију док покушава да побере политичке поене не би ли и следеће године на изборима освојио председничку фотељу. На руку му, међутим, не иду испитивања јавног мњења која показују да му је рејтинг у јануару био најнижи од почетка мандата 2007. године.

Д. Вукотић 

-------------------------------------------

„Викиликс”: Тунис најстабилнија државa у Магребу

Француска је почетком прошле године сматрала Тунис најстабилнијом државом у Магребу, открива „Викиликс” у јуче објављеним америчким дипломатским депешама. „Париз не верује да би у Тунису у скорој будућности могло доћи до процеса политичке дестабилизације”, била је процена званичника француског министарства иностраних послова коју су поверили представницима америчке амбасаде у Паризу. Представници Ке д’Орсеја су америчким дипломатама том приликом истицали да „Тунис има најнижу стопу обустава рада у Магребу, бирократију која прилично добро функционише, и привреду са добром репутацијом”. Један од двојице француских дипломата у обелодањеном разговору признаје ипак да „методе председника Бен Алија носе значајне ризике”.

Т. В.