САД у контакту са Муслиманском браћом

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Иако се ситуација на улицама Каира битно не мења, однос најзаинтересованијег спољног актера у египатском протесту стално еволуира. Најновије поруке које одашиљу Бела кућа и Стејт департмент гласе да брзи избори не би били сврсисходни, јер не би пружили прилику свим политичким снагама да се за њих адекватно припреме.

То практично значи да је Вашингтон сада заговорник нечег сличног оном за шта се залаже и Мубарак, чији је хитан одлазак овде захтеван колико прошле недеље, али и да би Америка желела да транзицију ка демократији спроведу исте оне снаге које су је у минулих 30 година спречавале. Дакле, војска и њен врх.

У исто време потврђује се да су у току дискретни контакти са Муслиманском браћом, главном, још од 1945. забрањеном опозицијом, којој се приписује идеологија исламског фундаментализма и потенцијалног екстремизма. Али пошто је очигледно да ће Муслиманска браћа бити неизоставни актери у политичком расплету, овде су приметна настојања да се њихова снага и утицај сагледају из нешто другачије перспективе.

Лично је Барак Обама, у интервјуу који је у недељу дао ТВ мрежи Фокс, поручио да су Муслиманска браћа „само једна од фракција у Египту”, која нема већинску подршку становништва, али је „добро организована”. „Несумњиво је да у њиховој идеологији има антиамеричких елемената”, додао је амерички председник. На директно питање да ли жели да они буду у новој влади, одговорио је да је – оно што хоће „репрезентативна влада”.

Наговештаји да се америчка политика у овом погледу мења изазвали су, међутим, аларм код јеврејских организација у Америци, због чега је Данијел Шапиро, функционер Националног савета за безбедност, овдашњим јеврејским лидерима предочио да званична политика према овој организацији остаје, али да је састав нове египатске владе „нешто о чему ће одлучивати египатски народ”, при чему „САД неће бити арбитар”.

После прошлонедељних захтева да се Мубарак одмах повуче, сада се упозорава да би тако нешто за резултат имало одржавање избора већ после само 60 дана, што би Муслиманској браћи дало знатну предност, будући да, поред владајуће партије, једини имају инфраструктуру да воде изборну кампању.

Ова промена не наилази на одобравање демонстраната, који, како преноси „Вашингтон пост”, „не разумеју” зашто Вашингтон сада не подржава њихов захтев да Мубарак оде и са собом однесе и цео режим. Не одобравају ни америчку „опседнутост” Муслиманском браћом. „Ово је народна револуција, а не револуција Муслиманске браће”, цитира овај дневник једног од учесника протеста.

У поступној транзицији Вашингтон свакако рачуна на кооперативност свог старог знанца, новопостављеног потпредседника Омара Сулејмана (74), који је почео преговоре са опозиционим партијама, и који сматра да још није време да се укине већ тродеценијско ванредно стање у земљи.

Сулејман је од 1993. био на челу египатске обавештајне службе, и као такав важан контакт ЦИА, обелодањује „Њујорк тајмс”. Дипломатске депеше Стејт департмента које је обелоданио „Викиликс” описују га као Мубараковог „консиљера”, и личност са веома „оштрим аналитичким умом”. У једној депеши из 2009. помиње се и као могући Мубараков наследник, али и као личност која је задужена за односе са Израелом и Палестинцима.

М. Мишић