Кипарски Турци љуте Анкару

„Анкаро, даље руке од нас, одлазите”, „Анкаро, ми не желимо твоје паре и програме штедње.”

Ово су само неке од опорих порука које су Турци са Кипра упутили влади у Анкари. Не, није грешка! Те тешке оптужбе изрекли су кипарски Турци на демонстрацијама које су одржане пре десетак дана, али све досад њихова главна порука је прикривана од јавности. У првим извештајима се говорило да је то био „класичан” протест против мера штење и пада животног стандарда, какви се свакодневно одржавају у многим земљама широм света. Али, показало се да је жуч изливен пре свега на рачун владе у Анкари.

Самопроглашена држава на северу острва опстаје захваљујући Турској. Она је створена после војне интервенције Анкаре 1974. године, која је практично и данас издржава. Поготово последњих година када су се кипарски Турци нашли у међународној изолацији чим је Република Кипар 2004. године ушла у Европску унију.

Највише боли рана коју нанесе најближи, онај од кога се то најмање очекује. Премијер Тајип Ердоган, после неколико дана промишљања, сада је напросто експлодирао, како то иначе он зна и уме.

„Ко сте ви да ми кажете – одлазите? Ја тамо имам мученике (војнике који су погинули 1974. године бранећи Турке од напада Грка). Ми вас хранимо! Ми тамо имамо стратешке интересе исто као што их има и Грчка”, излио је без „длаке на језику” горчину на своје сународнике.

У влади у Анкари поручују да више не може бити разметања, да и кипарски Турци морају да штеде.

„Најмање плаћени службеник на Кипру у јавној служби има плату од скоро 10.000 лира (један евро је 2,1 лире). А мој подсекретар има зараду једва 5.000 лира. И та господа сада штрајкује и то без стида”, истакао је Ердоган.

Две владе, усвајајући најновији економски програм за северни Кипар, предвиделе су приватизацију јавног сектора и смањење плата и до 40 одсто. Уведена је и контрола трошења донација, како би се смањио мањак у државној каси. Како откривају медији, Турска годишње одваја за своју браћу на острву око 450 милиона лира, како би подигла на ноге посрнулу економију.

Власт на северном Кипру се нашла на мукама, између чекића и наковња. Премијер Ирсен Кучук изразио је „дубоко жаљење” због овог инцидента.

„Али треба да се зна, независно од димензија протеста и ко подржава демонстранте, да никаква сила не може одвојити турски народ на Кипру од отаџбине Турске”, покушава он да умири старију браћу у Анкари.

Узроци садашње кризе траже се и налазе у неспоразумима међу браћом и дезинформацијама које ремете односе на релацији север Кипра – Анкара. Томе је наводно допринела и опозиција. Наводи се да плату од 10.000 лира нема ни Дервиш Ероглу, председник такозване Турске републике северни Кипар. Месечне зараде се крећу од 1.200 до 2.500 лира, стидљиво подсећају премијера Ердогана.

Кипарски Турци као да још нису схватили да коначно морају да се окрену к себи, да и сами почну да решавају своје нагомилане економске проблеме. Поготово што глобална криза није мимоишла ни Анкару.

Када су, после почетног шока, страсти почеле да сплашњавају, кривци су, како то обично бива, почели да се траже и налазе на другој страни, међу кипарским Грцима.

„То што се десило акт је једне групе која има везе са југом (тако у Анкари називају грчки део острва)”, изјавио је истанбулском „Заману” Ердоганов помоћник Џемил Чичек. Неко на тај начин покушава, наводно, да минира преговоре две заједнице о решењу кипарског проблема.

У влади у Никозији то енергично демантују. „То је (протести) порука Турској да је илегално присутна на Кипру”, каже портпарол Стефанос Стефану и подсећа да Анкара на острву држи 35.000 аскера. То је, по њему, такође последица лошег пословања које је ту вештачку државну творевину довело до економског амбиса.

В. Лалић