Избор етажног грејања

Избор система за грејање је комплексна одлука са дугорочним последицама. Могућности су бројне и треба се одлучити за најекономичније и најприкладније решење за конкретну ситуацију. Фактори који се разматрају су, између осталог, начин одржавања, време потребно да се постигне жељена температура, стварање буке, чистоћа, сигурност, брзина реаговања на команде, цена уградње, понуда на тржишту, могућност сервисирања, естетика... Коначан избор зависи од финансијских могућности, али и од услова конкретне локације, односно могућности и цена набавке, допремања и складиштења појединих врста горива и слично.

НАЧИНИ ГРЕЈАЊА: Грејање на дрва је најстарији облик грејања, а такође и једно од еколошки најприхватљивијих решења. О грејању на чврсто гориво – каљевим и зиданим пећима и каминима биће више речи у наредном броју.

Лож-уље је енергент који захтева посебно пројектован складишни простор и има нешто мањи коефицијент енергетске искористивости од плина, али грејање на овај начин пружа независност од спољашњег напајања, а тиме и могућност дугорочног планирања трошкова.

Различита грејна тела на струју – термоакомулационе пећи, кварцне грејалице, мермотерми, калорифери, радијатори на струју и слично, углавном су велики потрошачи енергије и треба их по могућности бирати као допунска средства, а не као основни извор топлоте, нарочито за веће просторе.

Клима-уређаји су практични јер могу да служе зими за грејање, а лети за расхлађивање просторија, али су неповољни јер нису довољни када су температуре много испод нуле.

Употреба природног гаса има бројне предности у односу на друге енергенте. То је економично, еколошки прихватљиво решење које има високу топлотну моћ. Гас се лако транспортује и не захтева посебну смештајну просторију. Плин је такође веома повољно решење и када је реч о одржавању и веку трајања система за грејање. Предуслов је, наравно, могућност прикључења на локалну или градску плинску мрежу.

Алтернативни извори енергије су опција која има одличну перспективу, али у нашим условима су за појединце још недоступни због висине почетних улагања. До серијске производње уређаја базираних на најновијим технологијама мораћемо још да сачекамо.

УГРАДЊА ГРЕЈНОГ СИСТЕМА: Систем грејања могуће је и накнадно мењати, али је најбоље када се планира и изводи при градњи куће или пре усељења у нови стан. Количина топлоте која је меродавна за димензионисање грејних тела прорачунава се на основу топлотних губитака за сваку просторију посебно. У обзир се узимају примењени материјали, дебљина зидова, уграђена термоизолација, величина и број отвора, оријентација према странама света и слично. Пројектовање и уградња грејног система је сложен посао и треба га препустити стручњацима.

ЕТАЖНО ГРЕЈАЊЕ: Централно грејање из даљинског система је најкомфорније. Топлана испоручује енергију која се код нас обрачунава по квадратном метру, док се у другим европским земљама утрошак енергије мери калориметром, тако да је могуће планирати потрошњу јер се плаћа оно што је искоришћено. Етажно централно грејање је варијанта у којој се греје засебна стамбена јединица. Индивидуална кућа или стамбена зграда могу да имају сопствени котао за загревање воде која се системом цеви разводи по просторијама које се греју. Котлови за етажно грејање разликују се према гориву које користе, тако да постоје котлови на чврсто и/или течно гориво, котлови на електричну енергију и котлови на гас. За исправан рад котла који ради на принципу сагоревања горива неопходан је довод ваздуха и одвођење продуката сагоревања. Ту функцију може да преузме постојећи димњак или вентилациони отвор у зиду у случају гасног котла и котла на лож-уље. Исти котао може да греје и воду за домаћинство. Завршни део централног система грејања су грејна тела. То могу бити радијатори или подно грајање. Вода у цевима и радијаторима циркулише потиснута одговарајућим пумпама за циркулацију воде.

Топлотни капацитет радијатора зависи од његове површине и броја ребара. Потребна површина радијатора рачуна се у функцији запремине грејане просторије. Топлота радијатора креће се до 85