Град отмених ремек дела

Милано се често назива северним бисером Италије, у регији Ломбардија, а том епитету доста је придонела веома богата архитектура. Данас је Милано други град по величини у Италији, а због снажне индустрије сматра се привредним срцем земље. Од Рима је удаљен 585 километара, а од првог већег суседног града Торина, око 130 километара.

Корени првих записа о насељавању и изградњи града сежу до античких времена када су Римљани покорили Северну Италију и њене тадашње становнике.  Према историјским подацима, сматра се да је око 400 година пре нове ере на територији Милана живело келтско племе Инсбури, које су Римљани покорили и месту дали име Медиоланум. Први важни градитељски подухвати приписују се владару Максимилијану који је на подручју данашњег града изградио неколико огромних споменика, комплекс царских палата и друге грађевине.

У другој половини 4. века огроман утицај на архитектуру имао је тадашњи епископ Милана Сент Амброзе. Редизајнирао је центар града и наредио изградњу неких од најзначајних цркви у Милану: Сент Амброђио, Сан Назаро, Сан Симплићиjано, Сант Еусторђио.

Најважнији пример готске архитектуре у Италији је Миланска катедрала. Она је четврта катедрала по величини у свету, после базилике Светог Петра у Риму, катедрале у Севиљи и нове катедрале у Обали Слоноваче. Изграђена је између 1386. и 1577. године и посебна је и по томе што је овде највећа збирка мермерних статуа на свету међу којима се посебно истиче статуа златне Мадоне на врху торња, што је и један од симбола града.

Још једно градитељско ремек дело је црква Санта Марија дела Грација. За њу се везује и прича да је 1492. године на милански двор дошао Леонардо да Винчи, који је нацртао бројне скице брана за изградњу система канала, а у поменутој цркви налази се његова чувена слика  „Тајна вечера”.

Миланска скала је такође једно од често спомињаних ремек дела градитељства. Пример је нео-класичне архитектуре и изграђена је према пројекту Ђузепеа Пермаринија. У овом театру има места за више од 3.000 гледалаца, а део просторија преуређен је и у позоришни музеј.

Миланска катедрала – „Дуомо” је један од најважнијих симбола града и мајсторско дело италијанске готике. Налази се на тргу који је добио име по њој – „Пијаца дел Дуомо”. Интересанто да је почела да се гради у 14 веку, а дорађива се и у прошлом веку.

Замак Сфорца представља још један веома важан средњoвековни споменик. Данас је претворен у музеј и Институт за уметност и историју.

Владавина Наполеона Бонапарте такође је иза себе оставила неколико величанствених зграда у неокласицизму, као и палате, попут „Виле Реале”.