Око у дивљем стању

Изложба „Надреализам на папиру: Око у дивљем стању”, која први пут у Србији представља изузетан избор радова на папиру повезаних са надреализмом и његовим развојем током 20. века, биће отворена 10. јуна у 19 часова у Француском институту у Београду. Поставка ће бити доступна публици до 10. јула, саопштавају организатори овог, према њиховим речима, јединственог догађаја на домаћој уметничкој сцени, јер изложба прати развој надреализма од историјског покрета до његових послератних наставака.

„Поставка је реализована у сарадњи са Музејом савремене уметности у Београду, који је за ову прилику уступио шест дела Стевана Живадиновића Ванеа Бора, једног од најзначајнијих представника српског надреализма и важне фигуре културних и уметничких веза између Србије и Француске. Као члан београдске надреалистичке групе тридесетих година 20. века, Ване Бор заузима значајно место у историји европских авангарди и представља једно од најважнијих имена надреализма изван Француске. Његова дела на овој изложби осветљавају интензивне везе између париске и југословенске уметничке сцене и потврђују важну улогу Београда у развоју европског надреалистичког покрета”, додаје се у саопштењу.

Изложба је иначе приређена поводом 130 година од рођења и 60 година од смрти Андрее Бретона (1896–1966), песника, теоретичара и оснивача надреалистичког покрета, који је својим идејама о несвесном, сну и аутоматском писању, снажно утицао на развој уметности 20. века. Његово наслеђе и данас представља једно од кључних упоришта модерне и савремене уметности.

Наслов изложбе, како је саопштено, преузет је из Бретоновог теоријског текста „Надреализам и сликарство” (1928), у којем пише да „око постоји у дивљем стању”. Ова мисао сажима једну од централних идеја надреализма – поглед ослобођен рационалних ограничења, отворен према несвесном, имагинацији и новим начинима сагледавања стварности.

Надреализам се развио у континуитету европских авангарди почетка 20. века, надовезујући се на радикалне експерименте покрета Дада. После Првог светског рата, у контексту интелектуалних и политичких превирања, од 1924. године обликује се око Андрее Бретона као уметнички и поетски правац заснован на истраживању несвесног, сна, аутоматизма и имагинације. Тиме је постао простор радикалног преиспитивања уметничких форми и традиционалних начина представљања.

У оквиру изложбе, наведено је у саопштењу, посебно место заузима папир, као и у самој надреалистичкој пракси. Као непосредан и доступан медиј, он постаје простор слободног стварања у којем се развијају аутоматско писање и цртеж, колаж, графика, туш и експериментална фотографија. Папир омогућава директан израз несвесног, слободних асоцијација и ониричких слика, чинећи кључни носилац надреалистичке поетике.

Поставка обухвата дела из историјског надреализма и његових послератних трансформација, представљајући континуитет и развој овог уметничког правца током 20. века. Заступљени су уметници као што су Андре Масон, Макс Ернст, Салвадор Дали, Роберто Мата, Ханс Белмер, Ото Волс, Жак Барон, Жак Еролд и Леонор Фини, као и аутори послератног периода и нових реинтерпретација надреализма, међу којима су Јарослав Серпан, Маријан Ивсић, Раул Убак, Анри Мишо, Радоје Вукадиновић, Емил Малеспин, Евгенио Фернандез Гранел и Сеигле. Изложба на тај начин приказује континуитет надреалистичких истраживања и њихове трансформације у другој половини 20. века.

Организатори изложбе даље наводе да изложба проширује перспективу надреализма изван историјске групе и укључује уметнике чији рад показује блискост са његовим идејама. Њихова дела истражују имагинарно, трансформације тела, хибридне форме и симболичке конструкције, као и експериментално сликарство, информел и апстракцију. Међу њима су Хенри Комби, Пјер де Марија, Доминик Д’Ашер и Карел Машалек, као и уметници повезани са информелом и лирском апстракцијом, попут Клода Визеа, Драгојле Вукадиновић, Кристине Бумеестер и Анрија Гоеца.

У овом контексту, надреализам се представља не само као историјски покрет већ као трајна матрица модерне и савремене уметности, као жив простор стварања и мишљења који и даље обликује уметничке праксе и перцепцију стварности.

На изложби ће бити приказана дела више од 20 уметника.