Недостатак донорских органа један је од највећих изазова савремене медицине. Хиљаде пацијената широм света годинама чекају трансплантацију која би могла да им спасе живот, док научници интензивно трагају за новим решењима која би могла да ублаже хронични недостатак донора. Управо зато вест из Кине изазвала је велико интересовање стручњака, јер би могла да представља важан корак ка будућности у којој ће трансплантација животињских органа људима постати стварност.

Како преноси кинеска државна телевизија CGTN, позивајући се на наводе новинске агенције Синхуа, кинески медицински тим извео је прву експерименталну комбиновану ксенотрансплантацију генетски модификоване свињске јетре и два свињска бубрега у људско тело. Реч је о значајном достигнућу у области мултиорганске ксенотрансплантације, односно пресађивања више органа између различитих врста.

Операцију је предводио професор Сун Сјујонг из Друге придружене болнице Медицинског универзитета Гуангси. Захват је укључивао ортотопску трансплантацију, процедуру током које се пресађени органи постављају на своја природна анатомска места у организму.

Прималац органа био је 53-годишњи мушкарац са потврђеном можданом смрћу, а операција је обављена уз сагласност његове породице.

Генетске модификације на минијатурним свињама

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Uchit Patel (@oyeuchit)

Као донори коришћене су генетски модификоване минијатурне свиње Бама, расе пореклом из кинеске покрајине Гуангси.

Да би се повећале шансе за успешну трансплантацију, научници су на донорским животињама спровели шест прецизних генетских измена. Уклоњени су гени за које се зна да изазивају хиперакутно одбацивање код људи, док су истовремено убачени људски гени повезани са згрушавањем крви и имунолошком компатибилношћу. Циљ ових модификација био је да се организму примаоца омогући да лакше прихвати пресађене органе.

Током петодневног периода пажљивог праћења, трансплантирани органи показивали су охрабрујуће знаке функционалности. Лекари су забележили стабилно снабдевање крвљу, производњу урина у пресађеним бубрезима и лучење жучи из пресађене јетре, што указује да су органи наставили да обављају своје основне функције.

Резултати истраживања објављени су у угледном научном часопису „Мед”, а затим их је представио и часопис „Nature”, чиме је ово достигнуће привукло пажњу међународне научне заједнице.

Значајан експеримент

Значај овог експеримента препознали су и водећи светски стручњаци. Леонардо Риела, лекар-научник са Универзитета Харвард и Опште болнице Масачусетс, који је учествовао у првој трансплантацији свињског бубрега живом пацијенту 2024. године, оценио је да је пресађивање више органа истовремено знатно сложеније од трансплантације једног органа. Ипак, према његовим речима, кинеска студија показала је да је такав захват технички изводљив и да отвара нове могућности за будући развој ксенотрансплантације.

Иако су потребна додатна истраживања и дугорочнија испитивања како би се проценила безбедност и ефикасност оваквих процедура, стручњаци сматрају да би управо ксенотрансплантација могла да постане једно од кључних решења за глобални недостатак донорских органа.

Ако будућа истраживања потврде ове резултате, свет медицине могао би да се нађе на прагу потпуно нове ере трансплантационе хирургије.