„Одјеци душе” песника и сликара

Потребно је време, стрпљење, храброст, самосвест, много искуства и осећања да би се написала песма, а потом још једна и још једна да би се стигло до збирке, у коју стаје део живота. Тако је настајући постепено, годинама, песничка исповест Ђура Латковића, под називом „Одјеци душе”, у издању IVPE на Цетињу, угледала светло дана крајем прошле године.

У њој песник поручује читаоцима „Бродите! Имате путоказ, а то је љубав!”, док рецензент поменутог издања проф. Ружица Лазаревић истиче:

„Поента ове збирке је љубав према породици, природи, животу. У појединим песмама љубав и природа се спајају и стасају у најлепше осећање смисла постојања (песма „Дођи”). То осећање крунише рођење детета („Искра”)... Свестан вртлога сенки, „скривених демона”, мрака, обмана, свега онога што га окружује, а што није море, шума, птица, песник верује у добро и љубав. Јасно је на страни истине и вере и зато поручује: Несхваћен, ипак рашири пуна једра. И плови, плови кроз живот уздигнуте главе, са вером у срцу, са широко отвореним очима, које „виде јасно у тами”. И, не суди. Јер, „ко смо ми да судимо”."

Песник Латковић о својим сећањима на најдраже којих више нема, на године које су прошле, осећајима из детињства и младости, о свом искуству живљења у ком има губитака, рањивости, меланхолије, чежње и љубави, о значају природе коју смо занемарили... пише, чини се са лакоћом, иза које се назиру дубока промишљања и разумевања свега доживљеног.

„Губитак се превазилази сећањима и стиховима који остају у срцу и преносе се на ове странице. И све је некако повезано, произилази једно из другог, допуњује се, све је у вези. Баш као суматраизам Милоша Црњанског," истиче рецензент професорка Лазаревић.

Да додамо да др Ђуро Латковић са истом лакоћом са којом пише поезију и слика, иако сада можда ређе него раније. И те две уметности се у његовом доживљају света успешно преплићу, поред његовог основног посла да као лекар лечи најмлађе