„Odjeci duše” pesnika i slikara

Potrebno je vreme, strpljenje, hrabrost, samosvest, mnogo iskustva i osećanja da bi se napisala pesma, a potom još jedna i još jedna da bi se stiglo do zbirke, u koju staje deo života. Tako je nastajući postepeno, godinama, pesnička ispovest Đura Latkovića, pod nazivom „Odjeci duše”, u izdanju IVPE na Cetinju, ugledala svetlo dana krajem prošle godine.

U njoj pesnik poručuje čitaocima „Brodite! Imate putokaz, a to je ljubav!”, dok recenzent pomenutog izdanja prof. Ružica Lazarević ističe:

„Poenta ove zbirke je ljubav prema porodici, prirodi, životu. U pojedinim pesmama ljubav i priroda se spajaju i stasaju u najlepše osećanje smisla postojanja (pesma „Dođi”). To osećanje kruniše rođenje deteta („Iskra”)... Svestan vrtloga senki, „skrivenih demona”, mraka, obmana, svega onoga što ga okružuje, a što nije more, šuma, ptica, pesnik veruje u dobro i ljubav. Jasno je na strani istine i vere i zato poručuje: Neshvaćen, ipak raširi puna jedra. I plovi, plovi kroz život uzdignute glave, sa verom u srcu, sa široko otvorenim očima, koje „vide jasno u tami”. I, ne sudi. Jer, „ko smo mi da sudimo”."

Pesnik Latković o svojim sećanjima na najdraže kojih više nema, na godine koje su prošle, osećajima iz detinjstva i mladosti, o svom iskustvu življenja u kom ima gubitaka, ranjivosti, melanholije, čežnje i ljubavi, o značaju prirode koju smo zanemarili... piše, čini se sa lakoćom, iza koje se naziru duboka promišljanja i razumevanja svega doživljenog.

„Gubitak se prevazilazi sećanjima i stihovima koji ostaju u srcu i prenose se na ove stranice. I sve je nekako povezano, proizilazi jedno iz drugog, dopunjuje se, sve je u vezi. Baš kao sumatraizam Miloša Crnjanskog," ističe recenzent profesorka Lazarević.

Da dodamo da dr Đuro Latković sa istom lakoćom sa kojom piše poeziju i slika, iako sada možda ređe nego ranije. I te dve umetnosti se u njegovom doživljaju sveta uspešno prepliću, pored njegovog osnovnog posla da kao lekar leči najmlađe