Pesnik tragične sudbine

Gradiška – Knjiga „Nemir snova i uspomena” Veseljka Vese Radumila, pesnika tragične sudbine, logoraša u Drugom svetskom ratu, rođenog u potkozarskom selu Mašići 1931. godine, poratnog učitelja i psihologa, objavljena je četiri i po decenije nakon njegove smrti. Izdavač je „Kulturni centar” Gradiška. To je pesnička ostavština pronađena u Futogu i Beočinu, gde je Radumilo živeo poslednjih deset godina. Prvu knjigu „Lirika” objavio je u Banjaluci 1955. godine (Glas), a drugu „Otvorena vrata” (Veselin Masleša) 1965. godine u Sarajevu. Gradiška „Prosveta” je 2003. godine, posthumno, objavila knjigu „Daleko od ljubavi i greha”, koju je priredio Milutin Vujić.

– Radumilova lirika sete, pomešana s jezom, stravom, bezdanom, tužbalicom i tugom, kako je to u „Književnim novinama” u Beogradu, povodom knjige „Otvorena vrata”, napisao Borivoje Marković, zastupljena je u zbornicima i pesničkim zbirkama Kozare.

Kao začetnika novog, modernog pesničkog stila Radumila je prepoznao Mak Dizdar, poznati pesnik koji je o njemu pisao kao predstavniku novog, modernog pesničkog kruga u Bosni i Hercegovini.

– Sanjao je rat i logore. Posle razbuđivanja, uzimao je papir i olovku, i na krevetu, skrštenih nogu, smoren od dubokog i teškog sna u kojeg se pretočila java, pisao poeziju. Bile su to tužne i potresne, autentične i suptilne, autobiografske i duboko proživljene pesme – govorio je Jovo Obradović, Radumilov vršnjak iz iste klupe u Učiteljskoj školi u Banjaluci.

– Buncanje, skrivanje ispod pokrivača, plakanje i čupanje svoje kose uz glasne krike, trajali su sve dok se, u internatu Učiteljske škole u gradu na Vrbasu, iz dubokog sna, kao smrtnog ropca, ne probudi đak Veseljko Radumilo iz Mašića, lijevčanskog sela, stradalničkog u Drugom svetskom ratu, čija je i on žrtva – objašnjavao je Obradović okolnosti u kojima su nastajale njegove pesme.

Radumilova literarna ostavština koju je Cvjetko Bulović, književnik i hroničar Kozare, godinama čuvao, a pred smrt ustupio Narodnoj biblioteci „Jovan Dučić” u Gradišci, izgorela je u tragičnom požaru. Sve do sada verovalo se da je time zauvek izgubljen pesnički trag Veseljka Radumila. Međutim, angažovanjem porodice i prijatelja, pronađena je obimna pesnička ostavština, čiji izbor je objavljen u knjizi „Nemir snova i uspomena”, koja je nedavno predstavljena u pesnikovom rodnom kraju.

– To je lirski povratak u zavičaj zaboravljenog pesnika, koji je ostavio dubok trag u poeziji, čiji su stihovi u dosluhu sa poezijom Vaska Pope, Momčila Nastasijevića, Miodraga Pavlovića, Ivana Gorana Kovačića, Miloša Crnjanskog i Branka Miljkovića – rečeno je na promociji knjige koja je pobudila veliko interesovanje.

– Poezija, hermetičnog i eliptičnog stiha, odjek je duše Veseljka Radumila koja nije imala vremena da upozna detinjstvo, da uživa u njegovim plavetnilima i radostima, pesnika čiji je život obojen nemirima, slutnjama, dramatičnim sećanjima na prošlost, na ranjeno detinjstvo – napisao je u predgovoru knjige profesor Dario Gvozden.

Mr Sanja Subotić Cumbo, jedan od priređivača knjige „Nemir snova i uspomena”, navodi da je Radumilo pisao poeziju koja je slavila život, iscrtavala ožiljke i nezaceljene rane.

– Veseljko je strah, patnju, očaj, bol ali i nadu pretočio u reči, u stihove, pesme, u poeme i knjige kao jedinstveno svedočanstvo o vremenu rata i svome detinjstvu omeđenom logorskom žicom – zaključila je Sanja Subotić Cumbo. Karakteristična su i zapažanja nepoznatog autora, koji je u predgovoru davno priređene, a neobjavljene knjige Veseljka Radumila, jer ga je smrt u tome pretekla, napisao da kroz njegovu poeziju provejavaju folklor sudbine,  bolna istorija, mučna i tegobna, a slavna. U istoj analizi ovog pesničkog opusa, takođe se navodi:

– U njegovoj poeziji vidimo i pad i pobedu, i ljubav i smrt. Vidimo kako se bezbroj puta leti iz ponora ka suncu i opet pada u ponor. Ovaj pesnik nam govori kao ratnik koji je najzad ostao živ, ali nema mira od uspomena.

Branko Petričević, književnik iz Beočina, na oproštaju od pesnika Veseljka Radumila, 12. oktobra 1981. godine, kazao je:

– Umro je pesnik, humanista i veliki čovek, do poslednjeg momenta neshvaćen u maloj sredini, u koju ga je doneo vihor života. Umro je pesnik, logoraš Jastrebarskog, koji je svoje detinjstvo položio u temelj domovine i slobode da bi ga druga deca imala.