У част Ћирила и Методија

Братски осећај и непрекидни и чврсти контакти славенских писаца у размени креативности на светском нивоу, велики су допринос одржавању традиције и културе славенских народа. Да се дух славенства сачува, жеља је песника из разних земаља који се већ две деценије састају на бугарској обали Црног мора у мају, поводом Дана Светих Ћирила и Методија, уједно празника ћириличне азбуке, образовања и културе Словена – рекла је позната песникиња Роза Бојанова, отварајући 20. Мајски литерарни фестивал „Свето слово” у Бургасу.

У име библиотеке „Љубен Каравелов 1940” и Арт салона „КаРо” као главних организатора и оснивача фестивала, као и бургаског Славенског клуба и Друштва за пријатељство са Русијом и народима бившег СССР-а, она је заједно са признатим песникињама Вили Колевом и Наталијом Недељковом поздравила писце из Бугарске, Србије, Северне Македоније, Црне Горе, Хрватске, Чехословачке и Пољске, доделивши нам плакете и дипломе за учешће и допринос култури Словена. Признање је додељено и гошћи из Јерменије књижевници Ермини Навасардан. Тим поводом, учесницима се обратио председник Друштва писаца Бургаса Николај Фенерески:

„Браћо Словени, признање је и захвалност за то што сте превалили велики пут да стигнете на Црно Море и обалу богате историје, али је оно и подстицај да наставимо да развијамо песнички фестивал у циљу међународне промоције славенства, а пре свега ради очувања наше духовности. По њој смо као аутори препознатљиви у свету.”

  Песнике је поздравила и заменица градоначелника Бургаса Дијана Саватева, иначе ауторка четири литерарне књиге, која за „Политику” каже: „Заједништво Словена управо одржава реч, коју настављамо да размењујемо и данас у модерно дигитално доба, нимало једноставно за књижевност. Мрежа контаката коју је овај фестивал развио, јача и одржава наше писмо. Она чува још поезију у нашим срцима изложеним ударцима и утицајима новога доба. Добро је да се сваке године на нашој позорници појављују нови аутори, пријатељи слова. Тај процес шири и круг пријатеља Бургаског залива. Овај фестивал претходница је кандидатуре Бургаса за Европску престоницу културе 2032. године. Он показује да смо отворени ка свету, ка Европи. Јер, без културе и њених мостова нема ни нас.”

На петодневном фестивалу представили смо и наш лист као дневне новине које се више од 120 година штампају на ћириличном писму, као и „Политикин” недељни „Магазин” и његове репортаже попут оних које ће у наредним бројевима описати дане читања песама учесника фестивала на острву Света Анастасија, у старом граду Несебар и на тракијском светилишту Беглкикташ на планини Странџа.

Делегација песника из Србије имала је успешно учешће. Организатори су предложили да допуњено издање књиге песама „Плашљива реч” (ауторке овога текста) преведу до следећег фестивала на бугарски језик. Писац и издавач Миодраг Јакшић освојио је са песмом „Ходопесници” главну награду од самих учесника за мистичну поезију, коју су као задатак писали у одмарању на планини Странџа, а Душица Ивановић, која истиче своје панславенско опредељење, представила је бугарско издање своје изабране поезије. Њих је на сусретима пратио и наш познати фотограф Зоран Вујановић.

Госте су као домаћини кроз црноморске легенде и тајне провели и признати награђивани писци Бугарске Роман Кисјов, организаторка традиционалних славенских сусрета у Варни Елка Наголова, Стефан Стојанов и други. Учесници ових сусрета и њихове песме постали су део антологије „Свето слово”, објављене током фестивала. Њихову поезију пратили су и тамбура и гитара етно-рок музике Петра Сухова и Американке Анђеле Родел која је после изворних бугарских, запевала у дружењу и остале старе балканске песме.

Најмлађа песникиња, двадесетдвогодишња Мараја Миланова, која пише од 16. године, каже на растанку за наш лист да је „важно бити стрпљив и читати, како бисте знали шта је било пре вас и ко сте”.