U čast Ćirila i Metodija

Bratski osećaj i neprekidni i čvrsti kontakti slavenskih pisaca u razmeni kreativnosti na svetskom nivou, veliki su doprinos održavanju tradicije i kulture slavenskih naroda. Da se duh slavenstva sačuva, želja je pesnika iz raznih zemalja koji se već dve decenije sastaju na bugarskoj obali Crnog mora u maju, povodom Dana Svetih Ćirila i Metodija, ujedno praznika ćirilične azbuke, obrazovanja i kulture Slovena – rekla je poznata pesnikinja Roza Bojanova, otvarajući 20. Majski literarni festival „Sveto slovo” u Burgasu.

U ime biblioteke „Ljuben Karavelov 1940” i Art salona „KaRo” kao glavnih organizatora i osnivača festivala, kao i burgaskog Slavenskog kluba i Društva za prijateljstvo sa Rusijom i narodima bivšeg SSSR-a, ona je zajedno sa priznatim pesnikinjama Vili Kolevom i Natalijom Nedeljkovom pozdravila pisce iz Bugarske, Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Čehoslovačke i Poljske, dodelivši nam plakete i diplome za učešće i doprinos kulturi Slovena. Priznanje je dodeljeno i gošći iz Jermenije književnici Ermini Navasardan. Tim povodom, učesnicima se obratio predsednik Društva pisaca Burgasa Nikolaj Fenereski:

„Braćo Sloveni, priznanje je i zahvalnost za to što ste prevalili veliki put da stignete na Crno More i obalu bogate istorije, ali je ono i podsticaj da nastavimo da razvijamo pesnički festival u cilju međunarodne promocije slavenstva, a pre svega radi očuvanja naše duhovnosti. Po njoj smo kao autori prepoznatljivi u svetu.”

  Pesnike je pozdravila i zamenica gradonačelnika Burgasa Dijana Savateva, inače autorka četiri literarne knjige, koja za „Politiku” kaže: „Zajedništvo Slovena upravo održava reč, koju nastavljamo da razmenjujemo i danas u moderno digitalno doba, nimalo jednostavno za književnost. Mreža kontakata koju je ovaj festival razvio, jača i održava naše pismo. Ona čuva još poeziju u našim srcima izloženim udarcima i uticajima novoga doba. Dobro je da se svake godine na našoj pozornici pojavljuju novi autori, prijatelji slova. Taj proces širi i krug prijatelja Burgaskog zaliva. Ovaj festival prethodnica je kandidature Burgasa za Evropsku prestonicu kulture 2032. godine. On pokazuje da smo otvoreni ka svetu, ka Evropi. Jer, bez kulture i njenih mostova nema ni nas.”

Na petodnevnom festivalu predstavili smo i naš list kao dnevne novine koje se više od 120 godina štampaju na ćiriličnom pismu, kao i „Politikin” nedeljni „Magazin” i njegove reportaže poput onih koje će u narednim brojevima opisati dane čitanja pesama učesnika festivala na ostrvu Sveta Anastasija, u starom gradu Nesebar i na trakijskom svetilištu Beglkiktaš na planini Strandža.

Delegacija pesnika iz Srbije imala je uspešno učešće. Organizatori su predložili da dopunjeno izdanje knjige pesama „Plašljiva reč” (autorke ovoga teksta) prevedu do sledećeg festivala na bugarski jezik. Pisac i izdavač Miodrag Jakšić osvojio je sa pesmom „Hodopesnici” glavnu nagradu od samih učesnika za mističnu poeziju, koju su kao zadatak pisali u odmaranju na planini Strandža, a Dušica Ivanović, koja ističe svoje panslavensko opredeljenje, predstavila je bugarsko izdanje svoje izabrane poezije. Njih je na susretima pratio i naš poznati fotograf Zoran Vujanović.

Goste su kao domaćini kroz crnomorske legende i tajne proveli i priznati nagrađivani pisci Bugarske Roman Kisjov, organizatorka tradicionalnih slavenskih susreta u Varni Elka Nagolova, Stefan Stojanov i drugi. Učesnici ovih susreta i njihove pesme postali su deo antologije „Sveto slovo”, objavljene tokom festivala. Njihovu poeziju pratili su i tambura i gitara etno-rok muzike Petra Suhova i Amerikanke Anđele Rodel koja je posle izvornih bugarskih, zapevala u druženju i ostale stare balkanske pesme.

Najmlađa pesnikinja, dvadesetdvogodišnja Maraja Milanova, koja piše od 16. godine, kaže na rastanku za naš list da je „važno biti strpljiv i čitati, kako biste znali šta je bilo pre vas i ko ste”.