Од дрва до гаса

Са готово 1,4 милиона домаћинстава која се греју на чврсто гориво, Србија је, у енергетском смислу, земља "дрва и угља". Због тога и етажно грејање, када се од једног извора топлоте (котла, пећи) загрева цео спрат (једна засебна јединица), спада у најчешћи одабир грејања.
Овај вид грејања подразумева и систем цеви и радијатора који се постављају у стану. Без обзира на то да ли се стан загрева на дрва, угаљ, гас, лож-уље или струју – инсталације (цеви и радијатори) су потпуно исте и компатибилне са свим врстама котлова. Котлови могу бити на различите енергенте; на чврсто или течно гориво, на електричну енергију или на гас. На вама је да се определите за жељени енергент, а тиме и за врсту котла. Јер, сви имају предности и мане.

По савету стручњака, данас је најекономичније грејање на гас, али је ова могућност условљена прикључењем на гасовод. Ко га нема, мора прибећи алтернативи. Котлови на чврста и течна горива спадају у економичну групу, али захтевају свакодневно радно ангажовање око њих. Загревање радијатора помоћу електрокотлова због цене електричне енергије спада данас у луксузну варијанту грејања, али, с друге стране, практичну и чисту. Могуће је да се у стану угради и комбиновано грејање, тј. да се сем једног енергента користи као резервни друго гориво, рецимо да се уз котао на гас монтира и електрокотао па се у грејању комбинују гас и струја.

ЕЛЕКТРОКОТЛОВИ: На нашем тржишту лако се могу наћи бројне пећи и котлови за све сврсте енергената. Различите су снаге, зависно од простора који се загрева. Ако се определите за електрокотао (за загревање радијатора користи електричну енергију) има их од 12, 18, 24 до 36 киловата, а цена им је од 18.000 до 40.000 динара. За, рецимо, стан од 60 квадрата довољан је онај снаге 12 киловата. Струја остаје најчистији енергент, али када вас једном "удари по џепу", брзо ћете размишљати о алтернативи или бар допуни грејања стана неким другим енергентом. Постоји, међутим, и опција да на ваш захтев ЕПС-у узмете мерну групу, тачније посебно бројило које ће струју да обрачунава по једној тарифи – два динара киловат (без зелене, плаве и црвене зоне). То ће знатно да умањи рачун за струју, уз напомену да инсталирање мерне групе кошта око 400 евра (у динарској противвредности).

КОТЛОВИ НА ГАС: Због највеће економичности у експлоатацији велика је тражња и понуда котлова на гас. Бројни произвођачи се надмећу за купце, међу којима предњаче италијански – Валијант, Берета, Јункерс, Имергас. Цена гасних котлова је између 500 и 600 евра у динарској противвредности. Гасни котлови постављају се или на фасаду куће или у димњак, мада сви препоручују прву опцију. Гас је јак енергент и жељена температура у стану брзо се постиже. Експерти истичу да су гасни котлови, који су малих димензија, данас по правилу са прикључком и за санитарну воду (топла вода за туширање) па се тако добије јефтинија топла вода него када се греје бојлером. Безбедност им је одлична, имају савремену технику и аутоматику која води рачуна о сигурности. Сви који су код нас на тржишту имају атесте произвођача. Исто, кажу мајстори, важи и за радијаторе и цеви. Мана етажног грејања на гас остаје обавезни трошак прикључка на гас од отприлике 1.200 евра. Али, гледано дугорочно, гас води по економичности.

КОТАО НА ЧВРСТО ГОРИВО: Котлова на чврсто гориво – угаљ и дрва има различитих димензија и снаге. Коштају од 600 до 700 евра. Међутим, све је веће интересовање купаца и за пећи на чврсто гориво (штедњаци) које, сем што служе за загревање просторије у којој се налазе, имају рингле, погодне су за кување и печење, а, уз то, повезане су цевима за радијаторе па одлично греју и друге просторије у стану, уколико стан није већи од 80 квадрата. Више личе на емајлиране лепе кухињске елементе и коштају од 46.000 до 50.000 динара, а у производњи ових уређаја истиче се Алфа плам из Врања.

Ко, опет, нема где да складишти угаљ или дрва, или неће сваког дана да ложи и бар пола часа чека да се цеви потпуно загреју, мора да тражи алтернативу... У продаји су и котлови на пелете, такозвано гориво будућности, које се добија дробљењем, млевењем и пресовањем отпадне биомасе. То су дрвни, пољопривредни остаци: слама, љуске и друго, и отпадна хартија.

КОТАО НА ТЕЧНО ГОРИВО: Котлови на лож-уље коштају око 650 евра, али се, кажу продавци, овај енергент сада више избегава јер су приликом уградње котла на лож-уље неопходне и две додатне обавезне ставке: цистерна од два кубна метра (за стан од 60 квадрата), која кошта око 25.000 динара, и горионик који стаје око 30.000 динара.

ПРОЦЕНА ТРОШКОВА: – Са становишта економичности у експлоатацији, сада је најповољнији гас, ко има могућности да се прикопча на гасовод. Предност у односу на даљински систем грејања је што се рачуни електранама плаћају током целе године, а код етажног грејања не. Нисте везани за датум почетка грејања, а када човек има индивидуално грејање користи га кад хоће. Струја је од свих енергената сада најскупља. Рецимо, 1997, 1998. године била је јефтинија и од чврстог горива. Ко има котао на гас или чврсто гориво добро је да има и електрокотао са 50 одсто снаге јер, ако дође до гасне кризе или нема притиска у уличној инсталацији, тада има алтернативу и неће остати у хладном – каже мајстор Томислав Спасојевић, власник инсталатерске радње "Грејање".

Рачуницом на примеру стана од 60 квадрата може се доћи до приближне цене коштања грејања различитим енергентима ако се узму следећи параметри: да сезона траје отприлике шест месеци; да се већа количина енергената троши у зимским месецима; да је реч о стану са добром изолацијом; да је висина плафона стандардних 2,6 метара.

– Под тим условима, за квадратуру од 60 метара за шест месеци треба око 1.000 кубних литара гаса. Цена гаса варира у различитим деловима Србије, али, гледано у просеку, за шест месеци требаће између 200 до 250 евра. Ако се грејете на лож-уље требаће вам око 1.000 литара за исто време, што је по садашњим ценама овог енергента око 800 евра. Ко се греје на дрва и угаљ, за ову квадратуру мораће да планира најмање шест кубних метара дрва, односно око 250 евра. Просечна месечна потрошња струје у истом временском периоду за посматрани стан од 60 квадрата износи око 12.000 киловат-сати, за шта, на бази садашњих цена електричне енергије, треба издвојити нешто више од 500 евра – додаје Момчило Стојмановски, директор предузећа "Сај комерц" које се бави продајом опреме за централно грејање, котлова и пећи.

ЦЕНА УГРАДЊЕ: Ако тек размишљате за који енергент да се определите, чека вас, у сваком случају, уградња котла, цеви и радијатора. Ако сте и избор материјала поверили мајстору, онда ће комплетна уградња грејања да вас кошта око 2.500 динара по квадрату. У ту цену урачунат је и материјал и рад. Радови обично трају три или четири дана, ако је реч о стану од 60 квадрата, и спадају, просто речено, у прљаве радове. Буши се доста рупа у зидовима, уз обавезну микропрашину, па отуд и савет да се увођење грејање обавезно ради пре молерских радова. Јефтиније од 2.500 динара по квадрату знак је да сте можда одабрали мајстора који ради "на дивље", не плаћа порез и не даје гаранцију на радове па због тога има нижу цену услуга. Таквих се клоните. Оно што треба да платите, платите одмах "на мосту". И још нешто: са повећањем квадратуре стана, опада цена радова по квадрату!

РАДИЈАТОРИ, ЦЕВИ: За етажно грејање користе се код нас две врсте радијатора: панелни и алуминијумски. Први су јефтинији, сасвим поуздани, али имају и једну ману – у комаду су и не могу се сећи уколико решите да нешто преграђујете. Алуминијумски се могу сећи, па су због тога и скупљи за 30 до 40 одсто од панелних. Један чланак алуминијумског радијатора (једно ребро) кошта 712 динара. Правило је да једно ребро покрива један квадратни метар стана, значи 60 квадрата – 60 чланака! Мајстори кажу, боље да их је више. Али, наш човек, кажу мајстори, хоће визуелни ефекат уз најмањи издатак. То су у овом тренутку панелни радијатори и бакарни цевовод. Цевовод може бити једноцеван, и поставља се док је стан још у изградњи и под није финиширан. Тада се цев поставља испод подне подлоге и не види се. Или, у другом случају, ако се цевовод поставља накнадно, може бити двоцевни, што ничим не умањује квалитет протока топле воде до радијатора; једина мана му је то што се цеви виде јер су тик изнад пода. Битно је и да се приликом грејања не форсира превисока температура. Већ на температури од 80 степени Целзијуса део воде почиње да се претвара у пару, долази до шуштања у инсталацијама. Сви котлови на 90 степени пале термичку блокаду и сами се искључују ако, на пример, термостат закаже. Максимум 80 степени из котла задовољава потребе корисника, у супротном, ако се претера грејачи први страдају, трајност опреме је краћа, жуте зидови и завесе. Цеви и радијатори, иначе, имају век употребе од 50 до 100 година!

ПОДНО ГРЕЈАЊЕ: Ако сте на почетку увођења грејања, и још нисте урадили под стана, подно грејање вам је одлична солуција. Овај систем грејања инсталира се испод пода. Врућа вода циркулише кроз цеви специјално израђене за ову намену, претварајући под у ефикасан нискотемпературни радијатор. Температура у цевима не сме да пређе 48 степени, а преко обавезно иде хладна подлога – плочице, мермер, никако паркет или ламинат. Предност овог начина је равномерно простирање топлоте кроз просторију, а и сјајан је осећај ходања по топлом поду док напољу веју пахуље...