У оваквом послу нема миљеника

У постојећим економским условима сваки облик помоћи државе привреди је од великог значаја. Актуелно подстицање инвеститора, како због профитабилних пројеката, тако и због отварања нових радних места, доводи се у везу са такозваном децентрализацијом, односно с равномерним развојем свих делова земље. Мислим, да је то процес који узима маха и јако је добро да добије и најмањи ветар у леђа.

Град Ваљево, барем у протекле две и по године колико сам градоначелник, није значајније партиципирао у помоћи која стиже из државне касе. Ни носиоци прве три изузетно важне гринфилд инвестиције, ,,Горење”, ,,Аустротерм” и ,,Голден лејди”, колико ми је познато, нису у јавност излазили с подацима о томе колико их је држава стимулисала због отварања нових радних места. Тек недавно је ,,процурило” да је у фабрици расхладних уређаја ,,Горење” у овом граду, у којој је запослено нешто више од 450 радника, за њих 170 исплаћено по 2.000 евра. Додуше, приликом отварања фабрике ,,Горење” пословодству те словеначке компаније отворено је речено да ће за свако радно место бити од државе стимулисани са 4.000 евра.

Иначе, немам ништа против да држава доводи и стимулише иностране инвеститоре, али исто тако ни случајно она не би требало да заобилази домаће. Многи од њих могу бити не само лојалнији, већ и са дугорочнијим плановима и намерама. Садашња ситуација, када чујем поједине експерте, подсети ме на једну максиму из времена социјалистичког економисања која је гласила: ,,Извозити или умрети!” Свака част иностраним инвеститорима који су се стационирали у Ваљеву и који су значајно поправили иначе анемичну привредну слику. Квалитет тих односа је утолико наглашенији зато што смо их скоро све сами пронашли и убедили да ће овде имати добре услове за пословање. Та хармонија недавно је делимично нарушена одвођењем фабрике веш машина и уређаја за сушење рубља компаније ,,Горење” из Ваљева у Зајечар. Заправо, тај непримерени трансфер отворио је више питања како у вези са висином стимулације по запосленом и одабиру инвеститора тако и у вези са олаким фаворизовањем једног града или средине на рачун другог. У оваквом послу не сме бити ничијих ,,миљеника” већ одлуке о субвенцијама треба да се доносе на основу јасних критеријума. Колико ми је познато то су: висина потрошачке корпе, просечна примања и број незапослених. Страначка припадност мора бити као гумицом избрисана, у противном ће комплетна добра намера државе потпуно пропасти. Свака друга опција, ко што је био случај са фабриком ,,Горење” може бити опасан преседан за привреду Србије.

Кад је реч о висини стимулације, мислим да је 10.000 евра по радном месту претерано велика сума и са њом би једино могао да се сложим да су у питању одређени високософистицирани пројекти који изискују додатну стручну едукацију запослених. Дакле, немам ништа против да држава новцем из буџета подстиче отварање нових радних места, али уз прецизна и јасна правила. Ми на томе инсистирамо, јер се наша кожа нашла на шиљку. Све наведено искључиво посматрам у склопу настојања да привредни развој свих крајева Србије буде што равномернији. Приче о томе како је један министар довео ,,Горење” у Ваљево и тиме стекао ,,ексклузивно” право да ради шта хоће су не само нетачне већ и неозбиљне а посебно су увредљиве када уследе образложења да неко одлази из овог града због неспособног или инертног локалног руководства. Осам инвеститора из ваљевског краја изјаснило се да жели да отвори погоне на локацији нове индустријске зоне у граду на Колубари, што аутоматски значи и више десетина нових радних места. У Ваљеву је на списковима незапослених 7.700 особа. Индустријска зона је одлична прилика да се Влада Србије искупи зато што је дозволила непримерено одвођење једне инвестиције из нашег града. И такав поступак биће изузетно значајан како нас и од државних субвенција не би болела глава.

Градоначелник Ваљева

(Забележио: Будо Нововић)