U ovakvom poslu nema miljenika

U postojećim ekonomskim uslovima svaki oblik pomoći države privredi je od velikog značaja. Aktuelno podsticanje investitora, kako zbog profitabilnih projekata, tako i zbog otvaranja novih radnih mesta, dovodi se u vezu sa takozvanom decentralizacijom, odnosno s ravnomernim razvojem svih delova zemlje. Mislim, da je to proces koji uzima maha i jako je dobro da dobije i najmanji vetar u leđa.

Grad Valjevo, barem u protekle dve i po godine koliko sam gradonačelnik, nije značajnije participirao u pomoći koja stiže iz državne kase. Ni nosioci prve tri izuzetno važne grinfild investicije, ,,Gorenje”, ,,Austroterm” i ,,Golden lejdi”, koliko mi je poznato, nisu u javnost izlazili s podacima o tome koliko ih je država stimulisala zbog otvaranja novih radnih mesta. Tek nedavno je ,,procurilo” da je u fabrici rashladnih uređaja ,,Gorenje” u ovom gradu, u kojoj je zaposleno nešto više od 450 radnika, za njih 170 isplaćeno po 2.000 evra. Doduše, prilikom otvaranja fabrike ,,Gorenje” poslovodstvu te slovenačke kompanije otvoreno je rečeno da će za svako radno mesto biti od države stimulisani sa 4.000 evra.

Inače, nemam ništa protiv da država dovodi i stimuliše inostrane investitore, ali isto tako ni slučajno ona ne bi trebalo da zaobilazi domaće. Mnogi od njih mogu biti ne samo lojalniji, već i sa dugoročnijim planovima i namerama. Sadašnja situacija, kada čujem pojedine eksperte, podseti me na jednu maksimu iz vremena socijalističkog ekonomisanja koja je glasila: ,,Izvoziti ili umreti!” Svaka čast inostranim investitorima koji su se stacionirali u Valjevu i koji su značajno popravili inače anemičnu privrednu sliku. Kvalitet tih odnosa je utoliko naglašeniji zato što smo ih skoro sve sami pronašli i ubedili da će ovde imati dobre uslove za poslovanje. Ta harmonija nedavno je delimično narušena odvođenjem fabrike veš mašina i uređaja za sušenje rublja kompanije ,,Gorenje” iz Valjeva u Zaječar. Zapravo, taj neprimereni transfer otvorio je više pitanja kako u vezi sa visinom stimulacije po zaposlenom i odabiru investitora tako i u vezi sa olakim favorizovanjem jednog grada ili sredine na račun drugog. U ovakvom poslu ne sme biti ničijih ,,miljenika” već odluke o subvencijama treba da se donose na osnovu jasnih kriterijuma. Koliko mi je poznato to su: visina potrošačke korpe, prosečna primanja i broj nezaposlenih. Stranačka pripadnost mora biti kao gumicom izbrisana, u protivnom će kompletna dobra namera države potpuno propasti. Svaka druga opcija, ko što je bio slučaj sa fabrikom ,,Gorenje” može biti opasan presedan za privredu Srbije.

Kad je reč o visini stimulacije, mislim da je 10.000 evra po radnom mestu preterano velika suma i sa njom bi jedino mogao da se složim da su u pitanju određeni visokosofisticirani projekti koji iziskuju dodatnu stručnu edukaciju zaposlenih. Dakle, nemam ništa protiv da država novcem iz budžeta podstiče otvaranje novih radnih mesta, ali uz precizna i jasna pravila. Mi na tome insistiramo, jer se naša koža našla na šiljku. Sve navedeno isključivo posmatram u sklopu nastojanja da privredni razvoj svih krajeva Srbije bude što ravnomerniji. Priče o tome kako je jedan ministar doveo ,,Gorenje” u Valjevo i time stekao ,,ekskluzivno” pravo da radi šta hoće su ne samo netačne već i neozbiljne a posebno su uvredljive kada uslede obrazloženja da neko odlazi iz ovog grada zbog nesposobnog ili inertnog lokalnog rukovodstva. Osam investitora iz valjevskog kraja izjasnilo se da želi da otvori pogone na lokaciji nove industrijske zone u gradu na Kolubari, što automatski znači i više desetina novih radnih mesta. U Valjevu je na spiskovima nezaposlenih 7.700 osoba. Industrijska zona je odlična prilika da se Vlada Srbije iskupi zato što je dozvolila neprimereno odvođenje jedne investicije iz našeg grada. I takav postupak biće izuzetno značajan kako nas i od državnih subvencija ne bi bolela glava.

Gradonačelnik Valjeva

(Zabeležio: Budo Novović)