После шопинга, оптимизам се подразумева

Осмех, осмех, то је оно што вам треба, смејте се када радите за минималац, верујте у себе када вас отпуштају, главу горе када оболите од рака. Позитиван став лечи све, од немаштине до сиде.

Иако живот понекад стварно изгледа лакши и лепши онима који су одржали ведар дух, психолози, лекари и политичари данас у толикој мери шире оптимизам да су већ прешли сваку меру и границу доброг укуса.

Зар вам се не чини да што је мање пара, то је више приче о томе да је осмех потребнији него хлеб. Да ли вам је већ доста тога да вас наговарају да се малтене смејете чак и на сахрани најбољег пријатеља?

Радост без разлога недавно је почела да шири и пи-ар агенција „Ралф маркетинг” из Новог Сада која организује „Дане оптимизма”. На сва звона позивају грађане да до 14. фебруара СМС-ом и мејлом шаљу поруке које буде веру у боље сутра. Најлепше реченице красиће паное у пешачкој зони и аутобусима у Новом Саду. О томе ко се најбоље показао одлучиће жири у коме су ауторка пројекта „Дани оптимизма” Сандра Иванишевић, певачица Марина Перазић и генерални директор одбојкашког клуба „Војводина” Васа Мијић.

Досад је стигло око 120 порука, највише СМС-ом, иако је то оптимисте осим основне цене и ПДВ-а коштало још и додатних десет динара. Али то што ће неко читати ваше мисли у градском превозу очигледно није довољно да бисте се правили слепи и глуви и да бисте и поред отпуштања и немаштине некога убеђивали да га чека светла будућност. Организатори су најбољима обећали управо оно што већина грађана нема – материјалну сатисфакцију. Људи у Србији и јесу депресивни зато што не проналазе начин како да преживе, а не због тога што су изгубили смисао живота. Победници ће се проводити у спа центру, припашће им ваучер за куповину у „Бенетону”, пакет слаткиша, вечера у кинеском ресторану...

Тако се и Србија прикључује хистерији оптимизма коју су до савршенства довели у Америци где је осмех државна религија. Американци су развили индустрију непрестане ведрине. А на питање зашто бисте увек били радосни и да ли би то уопште било нормално нико не одговара све док се штанцују књиге самопомоћи и зарађује на семинарима срећологије.

Када немају програм, политичари нам поручују да будемо оптимисти, а не циници. Када лекари не могу да нам погоде дијагнозу, понуде нам да не губимо наду.

Шта се добија после свих тих прича? „Ралф маркетинг” добија бесплатну рекламу. Ви не добијате ништа. Осим ако не победите на „Данима оптимизма” јер вам у том случају следују и осмех и ваучер. Ко не би био оптимиста после шопинга у „Бенетону”!

Ј. Стевановић