Рачунар у свакој другој кући

У Србији, без Косова и Метохије, 24,2 одсто особа старијих од 15 година користи интернет, што је, према подацима са последњег пописа становништва Србије из 2002. године, нешто више од 1,5 милиона становника, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре Центра за проучавање информационих технологија Београдске отворене школе.

Представљајући податке истраживања о броју корисника интернета у Србији, спроведеног током јуна ове године на 1.076 испитаника старијих од 15 година – без територије Косова и Метохије – представнице ЦЕПИТ-а Тања Миловановић и Милина Петровић су навеле да у 33 одсто домаћинстава у Србији бар један члан користи интернет, док 41 одсто домаћинстава поседује рачунар.

– Проценат коришћења интернета је већи међу урбаним становништвом (33 одсто) од оног у руралним срединама (12 одсто). Интернет користи 31 одсто мушкараца и свега 17 одсто жена – рекла је Милина Петровић.

Разлика је нарочито изражена међу генерацијама, јер истраживање показује да готово половина становништва од 15 до 29 година користи интернет, док забрињава податак – да то чини само 11 одсто старијих од 50 година.

У анализи истраживања је наведено да највећи број корисника интернета (84,3 одсто) има приступ од куће, док се чак 77 одсто испитаника на интернет повезује модемски.

Скоро половина испитаника који не користе интернет навела је као разлог да им није потребан, њих 24,9 одсто је рекло да не зна да користи компјутер, док је 23,3 одсто казало да не може да приушти себи коришћење интернета, што је, оцењено је јуче, један од показатеља неразвијености потенцијала информатичког друштва у земљи.

Истраживачи су уочили да више од половине оних који не користе интернет (52,1 одсто) нема намеру да га користи убудуће, што је доминантно изражено у популацији старијој од 50 година.

Музика, садржаји везани за образовање, науку, путовања и компјутере и технологију – најчешће су претраживане категорије на глобалној информатичкој мрежи. У поређењу с расположивим подацима о употреби интернета у Србији од 1999. године, број корисника повећан је пет пута, што је, према оценама аналитичара ЦЕПИТ-а, "ниска стопа прираштаја".

Наглашено је да је пораст броја корисника интернета у Србији незадовољавајући, јер је изостала "драматична" стопа раста употребе интернета која је била уобичајена у другим земљама у почетним фазама његовог коришћења.

Број корисника интернета у Словенији (54 одсто) и Хрватској (45 одсто) последица је стратешког рада и настојања да се развије информатичко друштво. Македонија је, захваљујући пројекту квалитетнијег и јефтинијег приступа интернета, повећала број корисника на 27 одсто.

Као главни узрок изостанка веће стопе раста коришћења интернета у Србији, у ЦЕПИТ-у су навели сиромаштво и политичку ситуацију у земљи где модернизација државе није приоритет. Истакнуто је, такође, да је, поред акције државе у развоју технологија, неопходно учешће приватног сектора, либерализација тржишта телекомуникација, као и повећање броја електронских сервиса и снижавање цене опреме.

– И поред знатно мањег коришћења интернета него што је просек у ЕУ, број од око 1,5 милиона корисника показује да је то велика циљна група, која може да се посматра као гласачко тело и као потрошачи робе и услуга, који су натпросечне куповне моћи и припадају натпросечно образовном слоју. Имајући то у виду, они су неоправдано запостављена циљна група – наведено је у закључцима ЦЕПИТ-а.