Обележавање године филма

Неопходно је усвојити нови закон о кинематографији, закључак је конститутивне седнице Одбора за обележавање „Године филма” која је одржана јуче у Министарству културе. Седници, чијем уводу су присуствовали и новинари, председавао је министар културе Небојша Брадић, оправдано је изостао сценариста Гордан Михић, а присутни су били редитељи: Горан Марковић, Срђан Карановић, Емир Кустурица, Горан Паскаљевић, глумци Милена Дравић и Велимир Живојиновић, директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, историчар филма Дејан Косановић и филмски критичар Милан Влајчић.

– Отварање нове зграде кинотеке означиће почетак „Године филма” – најавио је министар Брадић, што је потврдио и Зеленовић, и најавио отварање зграде 6. јуна ове године.

– „Годину филма” означиће повећана брига о филму, о уређеним и пожељним условима у којима ће се развијати српска кинематографија, као и видљивост нашег филма у свету – истакао је Брадић који није желео да коментарише оставку Микија Манојловића на место председника УО ФЦС-а, али је најавио идеју министарства да се „Филмске новости” трансформишу у аудио-визуелни архив Србије.

Редитељ Горан Марковић сматра да смо „захваљујући филму живи као култура”.

– Ми морамо да вршимо притисак да се усвоји закон и да се схвати његова важност – рекао је Марковић и додао да је „закон ровит, и да није дошао до скупштине”.

Са Марковићем се слажу и Емир Кустурица и Горан Паскаљевић.

– Идеја опстанка наше кинематографије мора да иде кроз државу. Требало би да имамо закон који ће регулисати финансирање, производњу и копродукције – сматра Кустурица, са којим се слаже и Паскаљевић и додаје да је „излишно убеђивати да су средства неопходна”.

– Филм и позориште не могу да се пореде. Позориште има запослене глумце, техничка лица и инфраструктуру. Када би кинематографија то имала, наши филмови би били јефтинији – истиче Паскаљевић и додаје да препреке закону „нису системске, већ су у људима”.

Директор кинотеке Зеленовић најавио је да ће нова дигитално рестаурисана копија првог српског играног филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа” (1911) бити приказана 28. октобра, на дан када је пре 100 година филм и завршен, биће организован избор 100 најбољи српских играних филмова, са Поштом је договорено издавање поштанске марке посвећене филму, а биће издата и компјутерска игра посвећена филму и Карађорђу.

Дејан Косановић подсетио је на историју законске регулативе у кинематографији на Балкану, Милена Дравић саветовала је да треба водити рачуна о младим ауторима, Милан Влајчић указао је на тешку ситуацију у биоскопској мрежи у Србији и саветовао да одбор изврши притисак на град Београд да се биоскопи „Београд филма” врате престоници, док се Бата Живојиновић нашалио да је „о филму рекао своје у филму”.

И. Аранђеловић

---------------------------------------------------------------------

Манојловићева оставка није мистерија

– Својевремено сам се прихватио функције председника УО ФЦС-а, јер сам веровао да је могуће утицати на филмске прилике. Манојловић је то исто прихватио, као и ја, а схватио је да је то надувани балон који служи као маскирна униформа. Изгледа као да се сви брину о култури и филму, а када дође угледан човек који жели да покрене неке ствари, онда се схвати да је то пуста илузија која мора да се реши у новом закону. Микијева оставка није мистерија, а у мом случају, када сам схватио да ФЦС нема никакву снагу, поднео сам оставку – изјавио је Кустурица који је пре Манојловића био председника УО ФЦС-а.