Мистериозно острво

Подземна економија у Србији је, како оцењују аналитичари Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у извештају о прању новца и повезаним кривичним делима у Србији од 2000. до 2005, велика и углавном заснована на страном новцу. У бројним свакодневним скривеним трансакцијама "обични" људи, преко званичних примања, троше ко зна како зарађен новац, док "главни играчи" из сфере привредног криминала могу налазити своје финансијске излазе у некој од банака на Кипру или у другим пореским рајевима.

Према овом извештају, чак 95 одсто новца трансферисаног на Кипар приказује се као набавка робе и плаћање услуга. Са више од 600 милиона евра вредности робе која је приказана као продата Србији у 2003, уз пораст на 837 милиона евра у 2005. години, рекло би се да је Кипар један од највећих извозника у Србију. То је, међутим, како су констатовали и аналитичари ОЕБС-а, мало вероватно с обзиром на то да се економија тог пореског раја углавном заснива на услугама. Званичне статистике Кипра у 2004, пак, указују да је укупан обим извоза у Србију и Црну Гору износио само 1,4 милиона евра, док је, по Статистичком заводу Србије, са Кипра те године увезена роба вредна око 40 милиона долара. Цена коју плаћа увозник из Србије је, при том, обично знатно виша од тржишне вредности, док је цена коју плаћа испоручилац са Кипра у складу са тржишном. Добит се задржава на Кипру, чији се корисник не открива, па таква "операција" указује на механизам прања новца. Вероватно се ти незаконити послови завршавају преко, како упозоравају и страни аналитичари, по злу познатих "фантомских" компанија које већ годинама избегавају да плаћају порез држави који се мери милијардама евра.

Трагачи за прљавим новцем нису срели никога у јавним агенцијама ко би се запитао како просечно домаћинство троши више него што може да заради и уштеди. И да ли је то од непријављеног капитала. Било како било, за неопорезовану имовину у Србији се констатује да је – велика.

Не мора, додуше, сав тај новац обавезно потицати од криминала, нити ће све оно што је зарађено од криминала бити опрано. Зато су стручњаци при састављању студије и били веома обазриви при квалификацији "прања" новца. Покушали су да открију празнине које су постојале у информацијама да би тако сазнали шта се све званично зна о штети и приходима који потичу од криминала. Упоређивали су и приходе и трошкове и закључили: ако неко стално троши преко својих могућности, постоје разлози за претпоставке како допуњује ту разлику.

Утврдити приходе од криминала није лако, стога би било пожељно, кажу, тражити шеме трошења на луксуз – имовину на точковима, виле, станове и друге вредне ствари. Нажалост, доступни подаци су оскудни, а мали је корак у њиховом разоткривању издвајање скупих возила у односу на пријављене приходе. Један аналитичар је, иначе, још почетком 2000. констатовао да се цене некретнина у Србији и званична куповна моћ грађана крећу – у супротним правцима.

Процена прихода од криминала је у свим привредама обавијена маглом. Најчешће је то злоупотреба службеног положаја која, чини се, доноси највећу добит. ОЕБС, међутим, упозорава да о зарадама од превара у пословању – не постоје прецизне бројке.