"Европски закони" чекају изборе

Представници синдиката јавних предузећа, јавног сектора и удружења предали су јуче Предрагу Марковићу, председнику Народне скупштине Србије, више од 400.000 потписа за подршку предлогу закона о бесплатним акцијама, а очекују, како су рекли, да закон буде усвојен после референдума, али пре нових избора. Тачан датум нових избора још се званично не зна, али, судећи према најавама, до тада ће се српски парламент састати само ради проглашења новог устава и, евентуално, доношења изборних закона. Сви остали законски предлози који су стигли у скупштину, највероватније остаће у наслеђе новом скупштинском сазиву.

Пошто је врх Г17 плус остао при ставу да ће њихови посланици, након што су министри из те странке поднели оставке, у парламент доћи само на проглашење устава и евентуално на седнице на којима би били разматрани изборни закони, могло би се рећи да је садашњи сазив парламента, практично усред дипломатске офанзиве за наставак преговора са Европском унијом, окончао своју законодавну активност са "контом" од више од 200 донетих закона.

То даље значи да изборе и конституисање новог сазива парламента чекају и такозвани европски закони. Наиме, међу актима у скупштинској процедури је и приличан број предлога закона за које се у образложењу наводи да су неопходни "ради усклађивања са европским законодавством", "зато што је њихово доношење обавеза коју смо преузели чланством у Савету Европе"...

Један од закона, који ће сачекати "боља времена" јесте и онај о изменама Закона о царинској тарифи. У скупштинску процедуру ушао је 22. септембра, са захтевом да буде усвојен по хитном поступку, а требало је да га пред посланицима брани Млађан Динкић, министар финансија. У образложењу захтева за хитан поступак наведено је то што ЕУ, крајем године, усклађује "Комбиновану номенклатуру ЕУ, која важи за наредну годину, а коју смо дужини да уградимо у националну царинску тарифу". Истог дана у парламент је стигао и предлог измена Закона о акцизама, који треба да "допринесе хармонизацији акцизне политике са прописима и стандардима ЕУ". Дан пре ових закона, скупштини су на ратификацију, по хитном поступку, стигли Грађанскоправна конвенција о корупцији, "која треба да унапреди сарадњу међу државама чланицама Савета Европе и другим државама у борби против корупције", и додатни протокол уз Кривичноправну конвенцију о корупцији. И то остаје "на чекању", баш као што ће нови сазив парламента, по свему судећи, сачекати и избор државног ревизора, врло важне институције у борби против корупције.

Више од 60 одсто закона, које треба да донесемо ако желимо да будемо део ЕУ, јесу закони који се односе на заштиту животне средине, говорили су сви наши државни функционери. Међутим, закони из ове области, мада их је Министарство за науку и заштиту животне средине одавно припремило, никако нису били приоритетни за парламент, па ће у аманет будућим посланицима остати доношење закона о заштити ваздуха, о заштити од нејонизујућих зрачења и о управљању отпадом.

Пре неколико месеци, Ивана Дулић-Марковић, потпредседник владе, изјавила је да је врло важно да што пре буде донет закон о пољопривреди, али ни овај закон, који је "предуслов за изградњу механизама који ће омогућити успостављања стандарда ЕУ у области пољопривреде", до краја овог сазива скупштине највероватније неће бити усвојен. Један од оних који ће поделити судбину поменутих јесте и Предлог закона о страним улагањима, чије усвајање је Милан Париводић, министар за економске односе са иностранством, најављивао ове јесени. Према Париводићевим речима, овај закон би требало да омогући већа страна улагања, јер је, између осталог, поступак знатно поједностављен.

Издвојили смо само неке од важних закона који су стигли у парламент, али, како сада ствари стоје, неће бити усвојени у овом сазиву.

Занимљиво је да влада, упркос најавама да се парламент неће састајати до избора, осим у наведеним случајевима, и даље шаље законе скупштини на усвајање, па је тако 10. октобра стигао Предлог измена Закона о порезу на добит предузећа, а министри, после седница владе, најављују нове законе, "који врло брзо треба да буду усвојени".

--------------------------------------------------------------------------

Ништа од омбудсмана

Српски парламент неће расправљати ни о Предлогу закона о заштитнику права детета, чије је доношење, како је наведено у образложењу, "једна од међународних обавеза Србије, које произлазе из чланства у Савету Европе". За утеху деци, ни одрасли грађани наше државе немају свог "народног адвоката". Додуше, скупштина је усвојила Закон о заштитнику грађана још крајем 2005. године, али омбудсман није изабран, иако је законски рок за избор прошао 31. марта ове године. Из Европе су нам већ упућене замерке због тога, а указано је да нема потписивања споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ без омбудсмана и државног ревизора.