Тражи се рецепт против несташице лекова

У сезони епидемије грипа и респираторних инфекција, у апотекама нема антибиотских сирупа за децу, раствора за инхалацију и неких медикамената.Да ситуација буде још „тежа”, усвојена је и одлука о повећању цена лекова за 6,37 одстозбог усклађивања са курсом евра. У државним здравственим институцијама кажу да ово поскупљење грађани неће ни осетити, јер ће и даље добијати лекове на рецепт, а приватни апотекари истичу да поскупљење фармацеутских препарата неће довести до побољшања на осиромашеном тржишту медикамената. Републички завод за здравствено осигурање за набављене медикаменте и даље дугује веледрогеријама, а оне произвођачима, зато фармацеути сматрају да се пољуљано фармацеутско тржиште не може стабилизовати преко ноћи.

Драгутин Рајевац, председник Савеза приватних апотека, наглашава да су несташице медикамената постале озбиљне и да лекари из дечијих болница моле апотекаре да набаве дефицитарне лекове за малишане. Тешко је, каже, пацијенте убедити да неких лекова нема јер многи сматрају да су поједини медикаменти склоњени „испод тезге”.

– Приватне апотеке су таоци система који не ваља. Ако се држава не ангажује на побољшању стања у овој области, биће још теже – објаснио је Рајевац.

Оливера Гордић, директорка Апотека „Београд”, каже да ова установа, као и увек, од сопствених средстава набавља лекове за које је најављена несташица.

(/slika2)– Увећава се број дефицитарних лекова, а ми смо само лакмус папир тржишта. На време купујемо дефицитарне медикаменте и на тај начин скраћујемо период док се они поново не појаве, али ако се нешто не производи годину дана – не можемо ни да га набавимо – указује Гордићева.

У Републичком заводу за здравствено осигурање тврде да несташице лекова нема, а да ако настану спорадични проблеми у снабдевању, постоје терапијске групе лекова које могу да послуже као алтернатива за лечење.

– На листи се налази готово 2.000 медикамената свих облика, доза и паковања, постоји дефицит неколико препарата, али узрок томе, колико је нама познато, није финансијске природе. За несташицу „нитроглицерина” у таблетама разлог је штрајк у „Срболеку”, али и за овај лек постоји замена у спреју. РЗЗО плаћа апотекама лекове на рецепт одложено на 100 дана. А веледрогерије касне са плаћањем произвођачима од 300 до 500 дана – рекла је Сања Миросављевић, пи-ар РЗЗО-а.

И поред умирујућих обећања надлежних да нико не треба да ствара залихе лекова и да се сигурно неће вратити деведесете године, када су рафови апотека били празни, Зорица Марковић, из Удружења корисника здравствених услуга „Клуб здравље”, упозорава да се систем снабдевања није битно променио у поређењу са периодом пре 2000. године. Модел снабдевања лековима је нерационалан и, како каже, није у складу са потребама пацијената, већ интересних група, па су несташице логична последица.

– Државни монопол у области здравственог осигурања не само што није уклоњен, већ је и учвршћен. Парадоксално је да су све веледрогерије приватне. Постоји имонополуобластиапотекарства, јерприватнеапотекенисуизједначенесадржавним, палек на рецепт можеда се добије самоудржавнојапотеци, иако такавмоделнепостојинигдеуЕвропи – тврди Марковићева.

Она сматра да је реформа здравственог осигурања кључ свега, односно увођење тржишта осигурања. Тако би пацијент знао где се и како троше његове паре, могао би да одабере и осигурање и то да ли ће се лечити у државном или приватном сектору, под истим условима. Марковићева тврди да би требало проучити искуства европских земаља, на пример Француске. Пре неколико година, Светска здравствена организација оценила је да је здравствени систем те земље, по организацији и функционисању, најближи потребама пацијената. Тамо несташица лекова једноставно – није могућа.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Погони произвођача раде пуном паром

И произвођачи и веледрогерије тврде да они нису узрок несташице и да се труде да редовно снабдевају тржиште. Апотекари сматрају да уколико се догоди да се после поскупљења појаве и лекови којих тренутно нема, то онда значи да су фабрике држале лекове на лагеру и чекале више цене. У компанији „Хемофарм” истичу да на листи лекова који се помињу као дефицитарни нема њихових препарата.

– Тако ће и остати. План за ову годину није смањен у поређењу са 2010. и сви погони раде пуном паром. Али, колико год се ми трудили, у ланцу снабдевања из разних разлога може и дође до застоја – каже Марко Милојевић, члан УО „Хемофарма”.

Доктор Павле Марјановић, директор компаније „Актавис”, напомиње да им је један од лањских приоритета био да се спречи несташица лекова и да су у томе успели. Он истиче да је њихов магацин у Лесковцу пун и да производња нормално тече.

– Криза не долази од РЗЗО-а, већ од преструктурисања и промена на тржишту дистрибуције лекова, која траје две године. Могуће су тренутне несташице појединих лекова, због прерасподеле дистрибуције у Србији, али сви наши комерцијални сарадници ће радити на томе да се та несташица реши и да се преусмери дистрибуција ка веледрогерији која тај лек има. Није Србија најгора. У Хрватској се још дуже чека на наплату, а у Грчкој се за наплату болничких лекова чека три године – истакао је др Марјановић.

У „Велефарму” кажу да је у овом тренутку снабдевеност тржишта лековима релативно стабилна. Иако има повремених несташица појединих медикамената, они сматрају да нема разлога забригу, јер се проблеми са снабдевањем превазилазе. Произвођачи, веледрогерије и здравствене установе су у сталном контакту, објашњава Раде Лазаревић, директор Дирекције развоја и стратешког маркетинга у овој кући, како би тржиште рационално, плански и ефикасно било снабдевено лековима.

–Са домаћим произвођачима је постигнута суштинска сагласност о начину даљег међусобног пословања, ради уредног снабдевања на здравим економским основама. Што се производа из увоза тиче, у току су завршне активности за примену модерногодрживог модела снабдевања здравства Србије. Очекујемо да ће овај пројекат бити врло брзо заокружен. За здравствене установе и грађане Србије то значи сигурност у снабдевању– додао је Лазаревић.