Жута подморница

Када се 26. јануара ове године албум „The King Is Dead” састава „Тхе Decemberists” појавио на првом месту листе „Billboard 200” многи су били изненађени. Чинило се,наиме,да је музика рок концептуалиста из Орегона исувише уврнута да би се ту нашла. Звучали су као нека ватрогасна музичка банда из филмова Јиржија Менцла која се докопала партитура албума „Aqualung” састава „Jethro Tull” па их увежбава за недељни наступ у неким чешким топлицама.

„The Decemberists” инспирацију за своје песме нису тражили на сребрним аутопутевима, међу одметницимаи десперадосима који њима лутају. Доживљаји из траншеја Првог светског рата, песме из морнарских крчми описаних у Стивенсоновим романима, енглески филмови са почетка шездесетих година 20. века – „Billy Liar” и „The Sporting Life” су познате песме из њиховог репертоара. „Архетипове из старих фолк песама спојио сам са новим наративима. Моја музика је церебралне природе, академска ствар” – рекао је недавно Колин Мелој,главни аутор песама у овој групи.

Ако ствари тако стоје,откуд онда албум „The King Is Dead” на врху топ-листе? Изгледа да је овакав поредак ствари опет резултат интелектуалних активности Колина Мелоја. Као да је овај албум успешан одговор на питање како један интелектуално-артистички концепт приближити ширем аудиторијуму. Мелој је закључио да би требало пронаћи нови однос између садржаја и форме. У том смислу „The Decemberists” су овог пута одбацили форму фолк баладе, морнарске песме, позоришног сонга, уличног моритата – које су рабили на претходним албумима. Одабрали су музички облик који су измислили чланови састава R.E.M. – оригинални амалгам поп песме и кантри рок напева. Успех који је албум забележио код публике и критике показује да су сиве ћелије Колина Мелоја успешно обавиле свој посао.  

Десет песама је на репертоару. Ради се о лепим, заводљивим, лако памтљивим напевима, усклађеним са строгим правилима која важе за кантри рок. Усна хармоника, педал стил гитара и мандолина омогућавају слушаоцима да лако успоставе везу са кантри рок митологијом. Гилијан Велч је ангажована да пева пратеће вокале. Она је одиграла улогу коју су на плочама Нила Јанга и Грема Парсонса имале Николет Ларсон и ЕмилиХарис. Баладе „Rise To Me” и „June Hymn” најбоље показују колико је дует Мелој–Велч успешан. Као гост је наступио и Питер Бак. Он је у нумерама „Don’t Carry It All”, „Calamity Song” и „Down By The Water” обавио исти посао који ради у матичној групи R.E.M.

Албум „The King Is Dead” је поклон следбеницима групе „The Decemberists” који су их верно пратили на тешким музичким путовањима из ранијих година. Жута подморница којом Колин Мелој као млади Боб Дилан, како је својевремено констатовано, путује кроз историју популарне музике овог пута следи путању којом су Грем Парсонс, Нил Јанг и Џин Кларк некад јездили.