Џингис-кан загађивач

Знали сте да је Џингис-кан (1162–1227), по свему судећи, мушкарац који је оставио највише потомака на нашој планети?

Прослављени монголски војсковођа из 12. и 13. столећа,који је уобручио највеће царство копнено у историји, упамћен је и по ненадмашној плодности: претпоставља се да осам одсто мушкиња из Азије носи његов хромозом! Ни незадрживи освајач, ни верни саборци који су га пратили нису, очигледно, дангубили у данима затишја уочи битака.

Заједнички хромозом „ипсилон” (Y или супер ипсилон), који се приписује „Највишем сину човечјем” или „Оштром челику” – што су му два најпознатија хвалоспевна надимка – откривен је код 16–17 милиона припадника јачег пола, углавном становника средње Азије. Проучавања се заснивају на претпоставкама, будући да гроб чувеног ратника никада није пронађен.

Да ли је то довољно да се Џингис-кан оптужи за загађење животне средине? И да му посмртно пошаљемо еколошку полицију на незнано гробно место?

Силовање жена

Посредно, као и у случају силовања жена на које су Монголи у својем дивљем походу наилазили, утицали су на мењање количине угљен-диоксида у атмосфери. Највиши износ достигао је годишњи учинак сагоревања бензина у наше време!

Ни то није надмашило последице изазване бављењем пољопривредом.

Најновије истраживање спроведено на Универзитету Станфорд (САД), које је обухватило доба од 800. до 1850. године, разматрало је спрегу између коришћења земљишта и испуштања поменутог гаса. У том времену људи су свакодневно секли шуму и жбуње претварајући тле у будуће оранице. Познато је да је зеленило одвајкада играло улогу „природног усисивача” шкодљивих гасова.

У појединим крајевима света су, с времена на време, ратови и болештине проређивали, па и искорењивали становништво, због чега је растиње изнова бујало. Да ли је то било довољно да успостави нарушену равнотежу упијања угљен-диоксида?

На основу историјских података, амерички истраживачи су сачинили својеврсне пољопривредне обрасце (моделе) да би оценили колико су упливисала четири велика војевања и пошасти: монголско покоравање Азије (1200–1380), „црна смрт” (или бубонска куга) у Европи (1347–1400), заузимање Америке (1519–1700) и пад династије Минг у Кини (1600–1650).

Угљенички траг

Сва четири догађаја узроковала су помор људи на велико (само је зараза у Европи покосила 25 милиона). Мајка природа је то једва осетила, једини видљив траг оставило је продирање монголских хорди које је увећало испуштање угљен-диоксида (кључни састојак тзв. стаклене баште) за мање од 0,1 делића честица на милион.

То је значило да су шуме усисале око 750 милиона тона овог гаса, што је једнако учинку годишњег сагоревања бензина данас. Незнатно, зар не?

Али у поређењу с преиндустријским добом количина угљен-диоксида у атмосфери нарасла је на око 100 делића на милион, и то је поприлично веће!

Деловање сва четири историјска збивања на животну средину било је скромно или незнатно из неколико разлога. Изучавање узорака извађених са дубине леденог прекривача Антарктика указује да су космички чиниоци, као што су колебања у Сунчевом озрачивању Земље, одиграли кудикамо важнију улогу.

Научници, међутим, још нису растумачили нагло загонетно опадање испуштања угљен-диоксида које се десило између 16. и 18. века.

А што се тиче Џингис-кановог упражњавања слободног времена, Мет Ридли („Црвена краљица”) и Џаред Дајмонд („Зашто је секс забаван”) секс сврставају у пресудне чиниоце за развиће и усавршавање људске врсте. Из чега проистиче да се монголски војсковођа темељно посветио том задатку.

Не марећи превише за животну средину.