Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бирачи више на Интернету од политичара

Бирачи више на Интернету од политичара

Само половина парламентараца користи Интернет и чита електронске билтене, резултати су студије Дигиталне демократије која је истраживала на који начин парламентарци у Европи користе дигиталне и друштвене медије (форуме, блогове, друштвене мреже) у комуникацији са потенцијалним бирачима. Међу анкетираним политичарима њих 30 одсто проведе до три сата недељно користећи интернетске медије што је дупло мање од просечног Европљанина који недељно проведе од четири до шест сати, цитирају истраживање Плеон Олаф и Мекатир. Истраживање је спроведено прошле године међу припадницима националних парламената у 27 држава ЕУ.

Више од 75 одсто анкетираних користи он-лајн форуме као извор информисања, али свега 20 одсто је користило блогове на Твитер друштвеној мрежи за политичку кампању. У Европи 30 одсто политичара користи блогове и он-лајн форуме као извор информација али мали број је оних који на тај начин комуницирају са бирачима. Њихове колеге у Америци у много већој мери користе интернетске медије током кампања.

„Паметни политичари знају колико времена бирачи проводе на Интернету и усвајају нове начине коришћења медија како би успоставили контакт са њима. Међутим, много су више наклоњени традиционалним начинима комуникације као што су скупови и сусрети. Верујемо да ће ово само додатно продубити јаз у комуникацији између њих и млађих бирача”, објашњава Ђани Каталфамо, шеф дигитала за Кечам Плеон водеће комуникационе консултантске куће за чије је потребе ово истраживање рађено.

Добијени резултати косе се са ставом већине политичара у Европи да Интернет представља позитивну страну демократије јер у пракси само мали део њих користи овакав вид комуникације са бирачима.

Код нас не постоје оваква истраживања и тек мали број посланика користи озбиљно интернетске медије као канале комуникације са бирачима. Некада је то, док је био председник ГСС-а, радио Горан Свилановић.

Балинт Пастор, председник Посланичке групе мањина у Скупштини Србије, каже да према његовим сазнањима Интернет код нас не користе само млади. То види и по сајту на који му стижу питања, а он на њих одговара истог дана или сутрадан. Питања добија и преко Фејсбука и личног мејла. „И мени и странци, али и људима користи овакав вид комуникације. Јер постоји фама да су политичари недодирљиви, а одговарајући на питања, за шта није увек лако наћи времена, разбијате ту фаму. Лакше је радити овај посао ако знате шта људи мисле. Има ту и критика. Али ништа не цензуришем јер је то од велике користи. Питање и одговор су видљиви за сваког, а људи цене отвореност. Како мало људи чита новине ово је начин да се информишу. Поред тога држимо и трибине”, каже Пастор.

Посланик СВМ-а каже и да је друга прича када неко има тим који се бави сајтом. „Ја могу да нађем време, али када бих био министар не бих стигао. Сваки дан путујем у Суботицу и то је два пута по два сата и све новине читам на Интернету. У Енглеској скоро сваки посланик има сајт, али он не зна шта пише на њему јер то други раде”, додаје Пастор.

Жељко Ивањи, посланик Г17 плус, комуницира са грађанима преко свог сајта и Фејсбука. „Важно је имати комуникацију са грађанима. На сајту објављујем говоре из Скупштине Србије и парламентарне скупштине СЕ. Морамо бити одговорни према бирачима, а на овај начин им подносим извештај јер се прича да не радимо. На Фејсбуку сам стављао тезе како говор треба да изгледа. Грађани ми постављају и питања што се претвори у дебату и тако се дође до квалитета. Мада има и оних који мисле да треба да их запослим или да им покријем рачун”, додаје Ивањи.

Ивањи каже да и у пропорционалном изборном систему на овај начин можете бити одговорни према бирачима. „Време увек може да се нађе, а сајт ми је направила кума тако да нисам ништа платио. Све странке користе друштвене мреже али нема интерактивности, јер то раде страначке службе. Тачно је да људи воле непосредан контакт али се ипак неправедно занемарује Интернет”, закључује Ивањи.


Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.