Збогом од заборављеног селектора

Иако Душан Ивковић фактички није селектор већ пет месеци, од завршетка Светског првенства у Турској, коначно је прекинута било каква дилема да ли ће најтрофејнији стручњак предводити државни тим на Европском првенству у Литванији и евентуално на Играма у Лондону догодине. Потез је повукао управо Ивковић, из Атине је послао саопштење председнику КСС Драгану Капичићу и члановима Управног одбора у ком наводи да „физички и ментално није спреман да настави са послом који је започео 2008. Ивковић је, подсетимо, с репрезентацијом освојио сребрну медаљу на Европском првенству у Пољској 2009, а годину дана касније четврто место на свету у Турској, оставио наследнику најмлађу и најперспективнију светску екипу.

„ Драги пријатељи, pошто су састанак Управног одбора КСС и Скупштина заказани за 16. фебруар, чему из познатих разлога нисам у могућности да присуствујем, обраћам вам се на овај начин. Као што сам напоменуо у извештају са СП у Турској, 2011. година је најважнија у четворогодишњем предолимпијском циклусу. Европско првенство у Литванији је квалификационо такмичење за учешће на Олимпијским играма 2012. године у Лондону. Кошаркашка организација, уз помоћ свих спортских институција, требало би да предузме све неопходне мере како би се директно квалификовали на ОИ. У односу на Пољску, наш тим ће у Литванији бити две године искуснији, самим тим и квалитетнији, али такав такмичарски циљ не би смео да буде императив. Имајући у виду да је Литванија домаћин, конкуренција за та два места биће јача него икада. Остаје могућност да се квалификујемо са предолимпијског турнира у јулу 2012. У том случају, било би много теже испланирати врхунску форму за саму завршницу олимпијског турнира и освајање једне од олимпијских медаља, што је наш такмичарски циљ.

Ивковићева одлука искрено ће ражалостити многе поклонике кошарке и стручњаке, без обзира на прилично јасне аргументе које је навео. Опор је утисак да ни КСС ни државни органи задужени за спорт нису учинили све да тренер који је вратио Србију на европску и светку кошаркашку мапу настави посао, шта више, кумовали су да се не испоштује уговор и практично га приморали на ред потеза који су уследили. У неколико наврата Ивковић је за „Политику” јасно говорио о разлозима незадовољства, који не леже у дугованом новцу већ осећању непоштовања, пре свега у матичној организацији и државним структурама, за оно што је урадио То је између редова може видети и у делу саопштења које следи.

„Бити тренер српске кошаркашке репрезентације је за мене изузетна част и признање. У околностима које су свима добро познате, нисам ни физички ни ментално спреман да наставим са послом који сам започео 2008. године. Неиспуњене уговорне обавезе КСС према мени нису и не могу бити разлог за овакву моју одлуку. И сами знате да никада нисам ни питао када ћу примити плату. У време ембарга и најтежих времена за нашу земљу, па и кошарку, од 1992. до 1995. године, био сам носилац комплетног програма сениорске репрезентације потпуно волонтерски. Понуђени хонорар сам тада одбио . На идентичан начин сам обављао функцију селектора од 1996. до 1999. године. Да сам у могућности, са великим задовољством бих то урадио и сада, када објективно постоје многи проблеми у нашем Савезу. Захвалан сам члановима стручног штаба са којима сам сарађивао у претходним годинама, као и свим играчима који су били у програмима од 2008. године. Сигуран сам да ће разумети зашто сам одустао од нашег договора – Лондон 2012. Као и увек, бићу уз Стручни савет и нови стручни штаб, спреман да пренесем сва своја искуства у раду са овом генерацијом играча и понудим комплетан план и програм припрема”.

Колико је разочаран стањем у нашој кошарци, сада већ бивши селектор, јасно је ставио до знања у последњем пасусу саопштења.

„Драги председниче, од нашег виђења у Атини прошла су пуна три месеца. Знам да сте преоптерећени послом око измене Статута и припрема Скупштине. Ово је важна изборна година за наш Савез. Претпостављам да је то једини разлог што се са Вама, генералним секретаром, или са неким од чланова УО КСС, месецима нисам чуо ни телефоном. Погрешно је уверење да би моје “да” решило нагомилане проблеме у КСС. Надам се да ће моја одлука убрзати испуњење обавеза према играчима и члановима стручног штаба, и допринети да се стручне и остале структуре мобилишу и донесу најбоља решења у изборној 2011. години”.

Лопта је поново у Кући кошарке у Сазоновој улици. Званично, питањем Ивковићевог наследника бавиће се нови Стручни савет, а одлуку би требало да донесе ново руководство КСС после Изборне скупштине крајем марта или почетком априла. Правих решења је мало, али мајстори за „спиновање” у центрима моћи који су пре свега у клубовима али и политичкој и економској елити, сигурно неће седети скрштених руку.

М. Стојаковић

----------------------------------------------------

Прекид сарадње, а не оставка

Одлуку да стави тачку на рад у репрезентацији Ивковић је донео много раније. Најтрофејнији селектор за „Политику” открива многе занимљиве детаље.

– Прво, желим да разјасним терминологију која је изузетно важна. Ја нисам поднео оставку већ је мој уговор са КСС прекинут, званично нисам ни био селектор. Договорили смо се да у најблажим тоновима урадимо Светско првенство у Турској, а да после тога разговарамо – нагласио је Ивковић.

Одлука којим је јуче изашао у јавност, практично је било донета већ крајем јануара, а одмах после жреба за Европско првенство у Литванији, 30. јануара желео је да изда саопштење.

– Свакодневно сам био у контакту са тренерском канцеларијом и менаџером репрезентације Мирославом Берићем, реаговали како би за тако јако такмичење направили квалитетан програм, обезбедили што боље услове, смештај. Са водећим људима из КСС нисам имао ни један контакт, што је можда и нормално, мада су могли бар да ме питају шта мислим о жребу и саставу група. Међутим, ништа им не замерам. Као и увек, желео сам да будем практичан и прагматичан и одмах реагујем саопштењем и мало раздрмам читаву ситуацију. Али, очекивала ме је важна утакмица с клубом и нисам желео да тројици репрезентативаца и себи кварим концентрацију па сам сачекао прву недељу кад не играмо европска такмичења. Прикупио сам неку снагу да пошаљем саопштење и сада је све јасно – објаснио је Ивковић.

М. С.

------------------------------------------

Пешић разочаран и изненађен

Пре десетак дана некадашњи селектор Светислав Пешић у разговору за „Политику” истакао је допринос и значај Душана Ивковића за ренесансу репрезентације, уз опаску да мора да предводи тим до Игара у Лондону. Одлуку колеге примио је веома емотивно, а обрт оценио као изненађујући и неочекиван.

–Потпуно сам без текста! Разочаран сам и изненађен! Без обзира на све потешкоће с којима се Ивковић сусретао веровао сам да ће издржати до Лондона. Не знам детаље, али с обзиром да сутра долази у Валенсију вероватно ћемо попричати на ту тему. Мислим да одлука није добра ни за њега ни за репрезентацију. Имали смо тренера који је оформио одличан млад тим и успешно га водио ка олимпијади – истакао је Пешић.

Иако је у поменутом тексту за „Политику” Пешић нагласио да Србија има селектора до Лондона и да је за њега репрезентација затворена књига, тренер који је с државним тимом освојио европско и светско злато, овако гледа на новонасталу ситуацију, његову евентуалну кандидатуру:

– С обзиром да се ради о нашој земљи, кошарци и играчима, никад се не сме и не може одбити прича на ту тему. Међутим, заиста нисам размишљао о томе да водим поново репрезентацију, свакако не до Лондона. Познавајући Дудину амбицију, карактер и жељу, био сам уверен да ће да заврши посао који је пре три године започео. Не бих да улазим дубље у причу, даљим потезима и комбинацијама. Уколико се и буду правиле за неког, ја сигурно нисам тај. Понављам, Ивковић је радио добро и није било потребе да до овог дође – јасан је био Светислав Пешић.

М. С.

----------------------------------------------

Ђорђевић: Капа доле пред великим тренером

Узимајући у обзир све околности, за Александра Ђорђевића одлазак Душана Ивковића с кормила репрезентације није изненађујући потез.

– Пре свега, треба одати признање великом тренеру за све што је урадио у репрезентацији, не само у новијој историји. У тренерским круговима одлука је била очекивана с обзиром на значај и обим посла и одговорности у једном од најмоћнијих европских клубова. Надам се да у КСС имају јасну визију којим путем треба ићи, а то је онај који је Ивковић утабао – оценио је некадашњи репрезентативац.

Иако тренутно није ангажован као тренер, Ђорђевић не одриче жељу да једног дана предводи државни тим, али не жели да се његово име помиње у непотребном контексту.

– У последње време медији су помињали моје име после сваке смене у неком већем клубу или репрезентацији, што ми прилично смета. Што се репрезентације Србије тиче, не желим да причам било шта у овом тренутку, осим да је сан и част сваког европског тренера да води такву селекцију. Нико не би требало да каже да га то не занима, а колико знам, нико од те улоге ни не бежи – рекао је Ђорђевић.

М. С.

-----------------------------------------------------

Нови селектор у априлу

Председник Кошаркашког савеза Србије Драган Капичић истакао је да није срећан због Ивковићеве одлуке, али сматра је логичном и реалном.

– До последњег тренутка сам веровао да ће Ивковић наставити рад у репрезентацији и жао ми је што је исход овакав. Нема сумње да је његово име јасан део успеха претходних година, с обзиром да је на невероватан начин формирао и водио млади тим до европског и светског врха. Нажалост, морамо да прихватимо реалност и вучемо једино могуће потезе. Очекује нас редовна па изборна скупштина КСС, а ново руководство и људи од струке ће верујем повући најбољи потез. Најкасније почетком априла имаћемо селектора, надам се по мери талента и квалитета репрезентације – нагласио је Капичић.

М. С.