Православни верници данас славе Ивањдан

Српска православна црква и верници данас, 7. јула, славе Ивањдан (Јовањдан), рођење Светог Јована Претече, један од три велика празника посвећена светитељу за чије се име везује крштење Исуса Христа на реци Јордан и почетак хришћанске проповеди.

Свети Јован Крститељ рођен је шест месеци пре Исуса Христа, као од Бога измољено дете, од престарелих родитеља Захарија и Јелисавете.

Јован Крститељ вршио је обредна купања на реци Јордан и проповедао крштење ради опраштања грехова.

Он је крстио сина Божјег у реци Јордан.

Празник, изузетно поштован у српском народу, а установљен је у четвртом веку, након успостављања Божића.

Ивањдан је честа слава православних хришћанских породица у Србији, а за овај празник су везани и многобројни народни обичаји.

Обичај је да се бере лековито биље, а од ивањског цвећа плету венци који се стављају на улаз у православне домове и представљају симбол бесконачности вере.

Ивањдан се може назвати и девојачким празником јер је читав низ ритуала повезан са девојкама.

У многим нашим крајевима, ноћ уочи овог празника девојке пале ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце.

Ивањдан се назива још и Игритељ, јер се верује да се сунце, када тог јутра изађе, игра на небу.

Поред Ивањдана, СПЦ слави Сабор Светог Јована Крститеља 20. јануара (7. јануара по јулијанском календару) и 11. септембра, односно 29. септембра, на дан његове упокојења - Усековање главе светог Јована Крститеља.