Нулта стопа пореза на добит

Управа за спречавање прања новца, Девизни инспекторат и Пореска управа наредних дана треба да провере ове наводе, да се коначно утврди зашто подаци Стејт департмента показују да се ради о милијардама изнетих долара, мада истовремено Завод за статистику саопштава да је, на пример, прошлогодишњи увоз са Кипра био вредан око 40 милиона долара. Коначно, треба установити да ли је, као што се тврди, већи део ове разлике новац који се пребацује на кипарске рачуне ради плаћања робе "која у ствари потиче из трећих земаља", као што је руска нафта.

Образлажући предности пореског раја на Кипру, који је Мека за бизнисмене не само са наших простора, "Политикин" саговорник, стручњак за порезе, који је инсистирао на анонимности, каже да је сасвим разумљиво што највећа имена српског бизниса послују преко овог острва. Тамо је стопа пореза на добит равна нули. Нема је.

Оф-шор компаније

На питање зашто највећи број српских тајкуна, али и бизнисмена из остатка света бира управо Кипар као пожељну дестинацију за отварање оф-шор компанија и шта заправо значи термин порески рај, он објашњава, да се под тим подразумева порески систем једне државе (у целини, а чешће у односу на поједине облике опорезивања) који има повољније пореске стопе или друге услове пословања везане за опорезивање. Најчешће се при том мисли на опорезивање предузећа порезом на добит.

С обзиром на то да у класичном смислу у овим земљама нема опорезивања добити, то омогућава да се на разне начине "извезе" новац на рачуне те фирме из Србије, а да се тамо те паре не опорезују, већ да се на разноразне начине подигну или потроше за личне потребе. Технологија рада преко оф-шор фирми није тајна. Две су најчешће ситуације када се оне користе. Прва је да фирма у Србији купује, фиктивно или стварно, изузетно јефтину робу на којој остварује, фиктивно или стварно, велику разлику у цени. Уместо да такву робу директно увезе у Србију и на велику разлику у цени плати порез на добит, та роба одлази папиролошки у ту оф-шор компанију. Тамо се "напумпа цена" и наравно не плати порез на добит, јер је стопа нула, а онда та роба са увећаном ценом стиже код нас и у тој фиктивној вредности представља трошак – набавну вредност робе.

Друга, једноставнија, варијанта је да се од стране тих компанија фактуришу, најчешће фиктивно, извршене услуге што такође представља трошак домаће фирме који смањује позитивни биланс, а самим тим и висину пореза.

Познато је да један такав "рај" постоји чак и у Америци. Све се више прича да ће и Црна Гора ускоро постати пореска мека. На питање да ли би Србија требало да јој се придружи, постајући и сама порески рај, саговорник каже "да то није добро". У таква места инвеститори не долазе да улажу, већ да "перу паре", а то ниједној озбиљној држави није нити може бити дугорочни интерес.

Србија је држава која са пореског аспекта има шта да "понуди" инвеститорима. Њена стопа на добит није висока – свега 10 одсто, а и радна снага је јефтина што је, поред сигурности инвестирања, можда најзначајнија околност. Са тих 10 одсто пореза на добит Србија је најповољнија не само у региону, већ и у европским оквирима.

Он се слаже да су порези и политичко питање, али код нас још немају такав значај као негде у свету, где због пореске политике и владе падају. Биће да је проблем у нашем оскудном знању о пореским питањима и уопште о пореском систему. Наши људи, углавном, не разумеју поједине мере пореске политике и дају се врло лако заварати неким популистичким потезима, мерама и изјавама које поједини министри обилато користе.

На питање да ли због свега наведеног Мирослав Мишковић, власник Делта компаније, бизнисмени Филип Цептер, Предраг Ранковић, Богољуб Карић, као и већина бивших генексоваца, који су своје послове радили преко Кипра још у време Слободана Милошевића, треба да буду окривљени јер су се тако обогатили па се данас, рецимо по подацима пољског магазина "В прост", налазе међу најбогатијима у источној и југоисточној Европи, саговорник каже да само зато што су изабрали Кипар не могу бити окривљени.

Према подацима магазина "Економист" и њихове публикације "Топ 300" српских предузећа за 2005. годину, највећа приватна компанија, пласирана на трећем месту, одмах после НИС-а и ЕПС-а, Делта холдинг је у стопостотном власништву "Хемслејд" са Кипра.

Живот за време санкција

Једна наша банкарка, која је такође молила за анонимност, каже да смо ми од Кипра направили "лошу дестинацију", а да је реална ситуација на том острву сасвим другачија. Банке из Србије, истиче наша саговорница, које су средином 90-их прошлог века пословале са неком кипарском банком, имале су задатак да новац који положи неки клијент пласирају тамо где он то захтева. Пре било какве трансакције домаћа банка је морала да има оверен папир о изношењу тог новца из Србије.

Она као основно образложење за људе који су у време Слободана Милошевића износили паре на Кипар наводи довијање да се живи и ради за време санкција, а ова острвска земља је била одлично организована за такав посао. Тамо се ширио оф-шор бизнис, али не само за компаније из Србије, већ и других земаља. Кувајт који је тада био у рату такође је пословао на Кипру.

Свако ко води велике послове хоће што јефтиније да прође, зато бизнисмени из целог света раде у земљама где су порези најнижи

Сама чињеница да је Стејт департмент дошао до папира из којих је могао да утврди колико је пара из Србије изнето на Кипар говори да се ради о финансијском пословању, а не о прању пара. Стога о Кипру и не можемо да говоримо као о сивој зони. Јер, онај ко пере новац гледа како ће да заметне сваки траг који би могао да га открије у овим криминалним радњама, каже "Политикин" други саговорник, успешни пословни човек, који је и сам био на удару јавности за никад доказане пореске махинације.

Ниске провизије и врло мали, симболични порези, али и идеални услови за бизнис, где у току једног дана онај ко отвара оф-шор компанију добија просторије и опрему за рад, кадар који се последњих година све више школује у Америци, адвоката и одитора које се једино и плаћа током године, онда је јасно зашто се радило највише с Кипром.

Оно што је такође важно јесте близина ове земље Србији, авио-везе. То све утиче да се посао још брже реализује. Сви они који су пословали с Турском, арапским земљама, Русијом радили су то управо преко Кипра, јер им је то било економски и временски најисплативије.

Имајући сва ова искуства у виду, овај пословни човек истиче да се пре може рећи да су Лондон и Њујорк сиве зоне, него Кипар или Бахами. Кад је финансијско пословање у питању, Кипар је светлија зона и од Србије, изричит је овај саговорник. Много је важније питање зашто власти појединцима који раде ове финансијске послове дају монопол у држави, него што бизнисмени преко оф-шор компанија гледају да што јефтиније послују.

--------------------------------------------------------------------------

Новац од продајe Делта банке није у извештају

Како потврђује "Политикин" извор из Стејт департмента трансакција којом је Делта банка фебруара 2005. године продата италијaнској банци Интеза за 277,5 милиона евра није ушла у њихов извештај јер је цео посао рађен преко рачуна на Кипру и Италији. Наиме, Делта банка је била регистрована на Кипру, а не у Србији, те су паре ишле преко кипарских рачуна.

Управо је зато Владан Батић, председник Демохришћанске странке, у више наврата јавно постављао питање да ли је Мирослав Мишковић, власник Делте, платио порез Србији на основу ове трансакције у којој је постигнута цена чак три пута већа од капитала саме банке.

Интересантно је да је иако је све ишло преко кипарско-италијанских рачуна тадашњи министар финансија Млађан Динкић присуствовао продаји Делта банке наглашавaјући да је реч о највећој трансакцији у српској транзицији.

Признање Млађана Динкића у Инсајдеру Б92 да је истрага о томе како је новац изношен на Кипар превазишло његове могућности и да је зато одустао од целе ствари, економисти оцењују само као "прање руку" и добар изговор.